Medić o pandemiji: Birajte koje informacije primate, crpite energiju iz sebe i ljudi koje volite

vesti 09.10.2021 Radio Kosovska Mitrovica

Pandemija korona virusa je u potpunosti promenila živote svakoga od nas. Kovid-19 je osim na globalni zdravstveni i ekonomski sistem, ostavio značajne posledice i na psihu ljudi.

Kako pomoći sebi u doba aktuelne pandemije, ali i kovid pozitivnom pacijentu, govori za Radio Kosovska Mitrovica psiholog Dalija Medić.

"Sama nejasnoća vezana za korona virus stvara strah, a strah jeste primarna emocija, genetski uslovljena reakcija na nešto što urgožava naš organizam. Strah može biti dobar, može nas pokrenuti na dobre reakcije, ponašanje, može nas navesti na to da vodimo računa o sebi i svom zdravlju, popravimo naše ponašanje u tom smislu, a isto tako može biti parališući, koji nas blokira u svakodnevnom funkcionisanju", kaže Medić.

Naglasila je da sve mere ograničenja predstavljaju, u psihološkom smislu, prisilnu odvojenost pojedinca od društva.

"Sve naše uspehe i neuspehe ostvarujemo u interakciji sa drugim ljudima, te ih tako doživljavamo, procenjujemo i dajemo im na vrednosti i značaju. Samim tim što smo bili izdvojeni od društva, osećali smo se neispunjeno, prazno, nedovoljno kvalitetno i nismo imali mogućnosti da podelimo naše emocije, osećanja, naše strahove sa drugim osobama, osim sa onima sa kojima živimo. Mi smo sada slobodniji da se družimo, viđamo, komuniciramo, ali sve to ostavlja posledice na nas. Sve što je trajalo toliko dugo negde će se ispoljiti", istiće Medić.

To što je manje radosti u okruženju, Medić pripisuje tome što smo "još uvek na klackalici".

"Ne znamo kad će ova pandemija prestati i kad ćemo se konačno vratiti normalnom životu. Neizvesnost i dalje traje, te ne možemo priuštiti sebi da se osećamo slobodno, rasterećno..."

Čovek - jedno biće koje voli određene obrasce ponašanja i rutinu

"Pre korone smo imali određeni obrazac ponašanja. Mi smo narod koji voli da slavi, da se druži, da se grli, ljubi, čestita... Međutim, kada je korona počela i kako je sve to bilo zabranjeno - usled straha i zarad preživljavanja, a kako bismo se sačuvali, menjali smo te naše obrasce ponašanja. Bilo je teško na početku, vrlo nelagodno, ali smo nakon godinu dana sve to nekako usvojili. Sada treba ponovo da se vratimo tim starim obrascima ponašanja. Još uvek to nije prihvatljivo u odnosu na trenutno stanje, ali polako se vraćamo tome i sve to zahteva neki proces, mentalnu obradu, navikavanje na to, a onda u skladu sa tim i ponašanje", smatra Medić.

Selektovati informacije, oprezno sa društvenim mrežama

"Treba birati informacije, pratiti novosti, istraživanja vezana za korona virus, proces vakcinacije, ali sve u doziranoj meri. Takođe, treba kontrolisati infromacije koje nam dolaze putem društvenih rmeža, većina je neproverena i služi senzacionalizmu ili pogoršanju trenutne psihološke situacije kod ljudi", kaže Medić.

Kako ljudi sami sebi da pomognu?

"Izvestan broj ljudi prolazi kroz razne faze strahovanja. Svako od nas treba da razmisli šta ga čini srećnim, zadovoljnim, odnosno šta ga umiruje, te da organizuje svoje vreme u skladu s tim. Treba da uposlimo naš mozak stvarima koje nam prijaju. Moramo staviti fokus na naše pozitivne strane, na naša dostignuća u životu koja su pozitivna i koja nam pružaju lepša osećanja u datom trenutku. Ne treba stavljati fokus na trenutnu situaciju, već razmišljati šire i da je sve prolazno. Koliko god to bila fraza - i ovo će proći i mi ćemo se vratiti normalnom životu, ali moramo sačuvati stabilnost. Treba razgovarati o svojim osećanjima sa bliskim ljudima. Ukoliko nam razgovori ne pomognu da se osećamo bolje, moramo potražiti stručnu pomoć, ne lekove nužno, ali psihoterapije su uvek dobrodošle", objašnjava Medić.

Kako pomoći kovid pacijentu u psihološkom smislu?

"To je vrlo važno. Imamo osobe od poverenja, nekoga ko brine o nama, naše članove porodica... Međutim, članovi porodice kako ne bi nas povredili ili učinili da se osećamo lošije, oni miniziraju psihološki aspekt naše ličnosti. Zato je vrlo bitno da pored lekara koji leče osnovne bolesti, tu bude i psiholog koji će pratiti čitav tok - od smeštaja bolesnika u ustanovu, do negovog izlečenja i napuštanja iste", dodaje Medić.

Koliko je stresan za pacijenta boravak na kovid odeljenju?

"To je za pacijenta vrlo stresno, jer smo okruženi 24 sata takvom slikom. Potrebno je razmišljati u pravcu da svakome od nas to može da se desi i treba tražiti izvore snage unutar sebe. Treba da znamo da oslušnemo sebe i da tražimo snagu unutar sebe. Sve zavisi od zdravstvenog stanja, u kom smo stepenu bolesti... Treba da čitamo ukoliko možemo, da tražimo sadržaje na telefonu koji nam mogu pomoći, ali sve to zavisi od kliničke slike. Naročito je teško deci, jer deca su uz roditelje, a ukoliko oni obole - deca ostaju sa svojim srodnicima, što nije isto i ne može biti zamena. Odrastao čovek mora potražiti snagu unutar svoje ličnosti, a podršku i pomoć od bliskih osoba. Ukoliko nema efekta i ne vidimo kod sebe boljitak, treba potražiti stručnu pomoć."

Medić poručuje da ćemo se, kad pandemija korona virusa prođe, lako vratiti slobodnom životu.

"Čovek je biće koje se adaptira i koje je obnovljivo. Sve te lepe stvari pomoći će da se čovek vrati u neki normalan tok svog života i privikne na novonastale okolnosti koje su svakako pozitivne. Moramo crpiti i tražiti energiju prvenstveno u sebi, a onda je davati drugim ljudima, a takođe i primati energiju od drugih, nama bliskih ljudi."