Mariya Gabrijel o "Startup Europe”

vesti 20.03.2019 EU, Radio Kontakt plus

Evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Mariya Gabrijel kaže da je u poslednje tri godine zahvaljujući radu „Startup Europe” više od 700 novoosnovanih preduzeća dobilo jednak pristup tržištu i podršku za ubrzani razvoj, što je privuklo više od 160 miliona evra privatnih ulaganja. Prenosimo kolumnu Mariye Gabriel o digitalnim startapovima i Mreži evropskih startapova zapadnoga Balkana, a povodom samita „Startup Europe” koji se održava danas u Rumuniji.

U novembru prošle godine imala sam zadovoljstvo da učestvujem na Samitu „Startup Europe” u Sofiji i da podelim neke od priča o inovativnim i uspešnim novoosnovanim pouzećima iz cele srednje i istočne Evrope i sa zapadnog Balkana. To je bio zaista inspirativni događaj, prilika da se baci pogled na brzo razvijajući svet digitalnih i drugih novoosnovanih preduzeća u tom delu Evrope, i bilo mi je drago videti da tu ne manjka inovacija i preduzetništvo.

Na Samitu u Sofiji potpisana je zajednička deklaracija o stvaranju dve nove mreže, osmišljene kako bi se novoosnovanim preduzećima iz tog regiona pomoglo da se značajnije razvijaju. To su: Mreža „Startup Europe” za zapadni Balkan (engl. „Startup Europe Western Balkans Network”, SEWBN) i Mreža „Startup Europe” za srednju i istočnu Evropu (engl. „Startup Europe Central and Eastern European Network”, SECEEN). Deklaraciju je potpisalo ukupno osam zemalja iz srednje i istočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Poljska) i šest zemalja sa zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija), koje su se složile da će svoju postojeću saradnju ozvaničiti i proširiti kako bi se novoosnovanim preduzećima iz celog regiona pružio bolji pristup stručnom znanju i prilikama za rast. 

Danas, samo pet meseci kasnije, mreže samo što nisu ugledale svetlo dana. Generalna skupština mreže će se održati danas u gradu Cluj-Napoca u Rumuniji, tokom Samita „Startup Europe” 2019. Članovi svake od mreža (nacionalne organizacije čiji je rad usmeren na kultiviranje i podržavanje rasta novoosnovanih preduzeća) trenutno rade na zajedničkom dogovoru kojim će se obuhvatiti pitanja saradnje i upravljanja i uspostaviti okvir za budući rad mreže. Kako bismo ih učinili što sveobuhvatnijima i što uspešnijima, uskoro ćemo započeti sa širenjem mreža tako što ćemo pozvati više organizacija iz raznih nacionalnih ekosistema za startapove da se priključe. 

Tokom Samita „Startup Europe” u Cluj-Napoci biće objavljen i Portfolio ekosistema tih novih mreža. Taj portfolio sveobuhvatan je popis obuhvaćenih sektora i industrija. Sadrži informacije o inovacijskim i tehnološkim centrima u svakoj od zemalja i tačke povezivanja sa novoosnovanim preduzećima. Tu je i pregled ključnih zainteresovanih strana u svakoj od zemalja i pregled relevantnih programa i politika u svakoj od zemalja osmišljenih u cilju podsticanja razvoja novoosnovanih preduzeća. Kao takav, taj će portfolio biti zlatni rudnik korisnih informacija za novoosnovana preduzeća koja žele da razviju svoje poslovanje u bilo kojoj od zemalja obuhvaćenih mrežama, bez obzira na to da li već imaju pokrenut posao u njima ili ne. 

A članovi koji su osnivači tih mreža nisu gubili vreme nego su se bacili na posao: već su počeli da rade na nacrtu svojih preporuka o mogućnostima poboljšanja lokalnih politika u cilju podsticanja rasta startapova. Ali zašto je sve to tako važno?

Preduzetnici čiji se rad odvija na području tehnologije su promenili način na koji svi mi komuniciramo, međusobno i sa celim svetom. Evropska preduzeća kao što su Spotify, Soundcloud ili Dezeer su doveli do revolucije u muzičkoj industriju; preduzeća BlaBlaCar u Francuskoj ili Cabify u Španiji demokratizovala su prevoz; preduzeća Deliveroo, Freshome ili Takeaway promenila su sektor dostave; Klarna iz Švedske ili nemačka preduzeća N26 i Kreditech povećala su dostupnost financijskih usluga za građane. Imamo preduzeća iz srednje i istočne Evrope kao što je UIPath u Rumuniji, koje postaje globalni predvodnik u robotskoj automatizaciji postupaka, ili transportno poduzeće Taxify iz Estonije koje je svoje poslovanje proširilo s taksija na električne romobile u mnogim gradovima po čitavoj Evropi.

Svi ti primeri pokazuju da velik potencijal za startapove u digitalnom sektoru po čitavoj Evropi ne samo da postoji, nego se i ostvaruje. Ipak, jasno je da možemo učiniti još više kako bismo preduzećima olakšali da svoje odlične ideje pretvore u održive poslovne ponude. To znači da je potrebno više zajedničkog razmišljanja o pravilima i regulativima (tu podrazumevam primere koji se odnose na razne probleme na koje nailaze preduzeća za dostavu ili prevoz i koja su suočena sa različitim nacionalnim propisima) i treba uspostaviti pravu infrastrukturu i okvir za podsticanje stvaranja novih ideja. 

Na primer, mreža digitalno inovacijskih centara (koju razvijamo po čitavoj EU-a kako bismo povezali istraživače i preduzeća) već privlači nove digitalne startapove koji imaju inovativne ideje. Digitalno inovacijski centar je mesto gde preduzeća, naročito MSP-ovi, novoosnovana preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalne vrednosti, mogu dobiti pomoć kako bi poboljšala svoje poslovanje, proizvodne procese, proizvode i usluge, te svoje poslovne modele prilagodila digitalnom dobu.

Dosad je više od 500 startapova, MSP-ova i preduzeća srednje tržišne kapitalne vrednosti učestvovalo u istraživačkim projektima finansiranim sredstvima EU-a kojima se daje podrška centrima, a mnoga od tih preduzeća bila su iz srednjeg i istočnog dela EU-a.

Na primer, bugarsko poduzeće Dynaback surađuje s jednim digitalno inovacijskim centrom na daljem razvoju pametne majice koja pomoću niza senzora registruje promene u zakrivljenosti kičmenog stuba. Ali još uvek nam je potrebno više takvih centara kako bismo dali podršku startap-kulturi u tom delu sveta.

Pružamo smernice i osposobljavanje za više od 30 potencijalnih digitalno inovacijskih centara u zemljama srednjeg i istočnog dela EU-a, a krajem 2018 godine, objavili smo novi poziv na podnošenje predloga za podršku razvoja digitalno inovacijskih centara u regionima koji su dosad nedovoljno zastupljeni, za šta je obezbeđeno 8 miliona EUR.
Uspostava tog okvira od ključne je važnosti za razvoj dinamične startap-kulture u srednjem i istočnom delu EU-a i u zemljama zapadnog Balkana. Potrebno nam je više programa i inicijativa posvećenih podršci rastu ekosistema za startapove; potrebno je više razumevanja potrebe da se smanji administrativno opterećenje za novoosnovana preduzeća; i naravno potreban nam je bolji pristup prilikama za visokokvalitetno finansiranje.

U poslednje 3 godine zahvaljujući radu „Startup Europe” već je više od 700 novoosnovanih preduzeća dobilo jednak pristup tržištu i podršku za ubrzani razvoj, što je privuklo više od 160 miliona EUR privatnih ulaganja. Zahvaljujući inicijativi Komisije za vezu među evropskim centrima za startapove iz različitih zemalja znatno su ojačane, i za dobrobit tih dveju novih mreža nesumnjivo će biti korisni temelji koji su već postavljeni drugde u Evropi. U okviru te inicijative nastaviće se sa pružanjem podrške ne samo novoosnovanim preduzećima po čitavom evropskom kontinentu nego i već osnovanim preduzećima koja žele da prošire svoje poslovanje, kao što je na primer osiguravanje novih tržišnih mogućnosti izvan Evrope. 

Evropa ima istraživačke kapacitete, finansijska sredstva, preduzetnički duh i tržišne mogućnosti za podržavanje dinamične i uspešne startap-kulture na području digitalnih tehnologija i šire. Ključno je da ima i političku i stratešku podlogu. Razvoj sveobuhvatnih i uspešnih mreža za podržavanje startapova u srednjem i istočnom delu EU-a i na zapadnom Balkanu će sigurno dati veliki podsticaj preduzetnicima po čitavim tim regionima i uverena sam da ćemo sledećih nekoliko godina biti svedoci procvata digitalnih startapova u tim regionima. 

Evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Mariya Gabrijel.