Kvalitet prevoda kosovskih zakona na srpski jezik nije na zadovoljavajućem nivou

grad 28.01.2016 Radio Kontakt Plus

Kvalitet prevoda kosovskih zakona na srpski jezik nije na zadovoljavajućem nivou , rečeno je danas između ostalog na Konferencija na kojoj je predstavljen sažeti predlog praktične politike o jezičkim pravima srpske zajednice na Kosovu.

KOSOVSKA MITROVICA - Kvalitet  prevoda kosovskih zakona na srpski jezik nije  na zadovoljavajućem nivou ,  rečeno je danas  između ostalog na Konferencija  na kojoj je  predstavljen  sažeti  predlog praktične politike o jezičkim pravima srpske zajednice na Kosovu.

Predlog praktične politike o jezičkim pravima srpske zajednice na Kosovu bavi se kvalitetom prevoda kosovskoh zakona na srpski jezik I kao takav je od suštinske važnosti za srpsku ali I ostale manjinske zajednice na Kosovu.

Na konferenciji je takođe rečeno da su albanski I srpski  zvanični jezici na Kosovu što znači da sva zvanična dokumenta moraju biti prevedena na ove jezike ali nažalost kvalitet prevoda zakona na srpski jezik nije na zadovoljavajućem nivou.

U tom pravcu naveden je primer prevoda Krivičnog zakona Kosova sadrži preko 5 hiljada grešaka, kako terminoloških I gramatičkih, tako I pravopisnih.

Kosovo se Zakonom o upotrebi jezika obavezalo da su srpski  I albanski jezik I njihova pisma zvanični I ravnopravni  a ovaj Zakon se nažalost samo delimično primenjivao, posebno kada se radi o prevodu zakona na srpski jezik ali I dostupnosti  formulara na srpskom jeziku, navedeno je na konferenciji.

Poverenik za jezike u kosovskoj Vladi  Slaviša Mladenović rekao je da je Kancelarija poverenika za jezike ocenila još 2013 godine da kvalitet prevoda kosovskih zakona na srpski jezik nije na zadovoljavajućem nivou, u izveštaju objavljenom u saradnji sa organizacijom ECMI.

“U tom izveštaju smo dali I ocenu kvaliteta prevoda gde se vidi da postoje brojne greške koje nažalost mogu dovesti I do pogrešnih interpretacija zakona. Postoje brojni slučajevi neskladnih prevoda na srpski jezik, takođe, prilikom analize su uočene I brojne kontradiktornosti I  to je situacija na kojoj se na mora raditi I koja  se mora ispraviti” – podvukao je Mladenović.

On je dodao da je  Kancelarija angažovala nekoliko profesionalnih prevodilaca koji su radili na doradi prevoda zakona koji su bili u proceduri u proteklom periodu

“ Takođe smo 2015.godine sproveli izradu strategije za poboljšanje primene Zakona o upotrebi jezika – Strategija za jezička prava, koja predviđa formiranje profesionalne službe za prevođenje u okviru Vlade, kako bi se upravo ovi problemi sa prevodima zakonodavstva rešili a usvajanjem Zakona o normativnim aktima, što se očekuje uskoro, verujem da će biti rešen  I problem već usvojenog zakonodavstva” – rekao je Mladenović.

Milica Andrić projektni menadžer u organizaciji Aktiv kaze da je sažeti  predlog praktične politike  na temu kvalitet prevoda kosovskih zakona na srpski jezik prvi takav dokument koji dolazi iz srpske zajednice I rezultat je gotovo jednogodišnjeg rada na istraživanjima I  treninzima

“Namera ovog dokumenta je da danas postavimo pitanje jednog velikog problema srpske zajednice na Kosovu a to je  kvalitet prevoda kosovskih zakona na srpski jezik.  Mnogi ljudi su se suočili sa ovim problemom I kojima je kvalitet života bio umanjen zbog lošeg prevoda kosovskihj zakona  izato smo tu I danas ne samo da  ukažemo široj zajednici na postojanje ovog  problema već I da damo  konkretne predloge kako da se ovaj problem reši” – kazala je Andrićeva.

Ona je istakla da u centralnim kosovskim institucijama postoji ukupno 48 prevodilaca od kojih  41 govori albanski kao svoj maternji jezik dok je samo jedan prevodilac ima  srpski  kao maternji jezik.

Andrićeva  je kazala da je to ozbiljan problem I da su kosovskem institucije  često isticale da je razlog tog problema nedostatak finansijskih sredstava ili ljudskih resursa

“Mi smo predložili da se svi postojeći kapaciteti okupe u jednoj jedinici za prevođenje I na bolji način koristiti resurse koje imaju jer sada kako stvaristoje tih  48 prevodilaca su raštrkani  po određenim institucijama . Svako ministarstvo ima 1-3 prevodioca,  dok na primer Ministarstva  evropskih integracija, poljoprivdere I rudarstva nemaju niojefdnog prevodioca.

Jedna od naših glavnih  preporuka je da se svi prevodioci okupe u  jedno telo, jednu širu kancelariju koja će moća da radi prevodilački posao koristeći  I znanje svojih kolega. To nije nov model, tako na primer u Belgijii  prevode zakone na nemački  jezik” – kazala je Andrićeva.

Sažeti predlog praktične politike na temu jezičkih prava I implementacije Zakona o upotrebi jezika pripremili su članovi Platforme za analizu i istraživanje, neformalne grupe sastavljene od 14 nevladinih organizacija sa severa Kosova, formirane u sklopu projekta „Jačanje kapaciteta civilnog društva kako bi efektnije uticali na proces donošenja odluka“ finansiranog od strane EU i implementiranog od strane NVO Aktiv iz Severne Mitrovice i Centra za mir i toleranciju iz Gračanice.

Učesnici konferencije održane u  Centru građanske energije u Kosovskoj Mitrovici bili su Miljan Stanišić – aktivista civilnog sektora I član platforme za analizu I istraživanje, Sehadin Shock – službenik za praktičnu politiku za zajednice misije OEBS na Kosovu, Stefano Gnočhi – savetnik za pitanja zajednica Specijalnog predstavnika EU na Kosovu, Slaviša Mladenović – poverenik za jezike ,  Jelena Vičić – koordinator projekta I  Milica Andrić – menadžer projekta.