KRIK za promene

vesti 06.11.2018 RTV Puls

Život srpske zajednice u Kamenici odvija se u nekoliko ulica, u multietničkoj sredini bez gradskog prevoza, što Srbima ograničava slobodu kretanja. U ovom mestu se tako živi punih devetnaest godina, po ustaljenom šablonu. Međutim, generacije koje dolaze željne su promena.  

U vremenu kada je na snazi pad društvenih vrednosti, omladinci iz srpske zajednice u Kamenici napravili su svoj kutak, sklonište kao beg od društvene stvarnosti. Nazvali su ga KRIK, što ukazuje na vapaj za promenama. U ovim prostorijama se čuje krik za sve oblike kulturnih sadržaja. Književnost, umetnost i muzika, poput neimara, veštim rukama grade mostove među mladima. I tako punih godinu i po dana... 
 
U kulturno sklonište dolaze mladi iz svih krajeva Kosovskog Pomoravlja kojima je stalo do kulturnih promena. Vrata su otvorena za sve, samo je potreban entuzijazam i vera u promene. 
KRIK je pravi primer multikulturalne saradnje. Ima aktivnih članova iz romske zajednice na Kosovu, a povremeno svrate i komšije Alabanci. 

Sedamanaestogodišnji Veselj Saliji tu je skoro od početka rada ove improvizovane kulturne institucije.

 „U udruženju se bavim pretežno slikarstvom, mada istražujem i druge pravce likovne umetnosti kao što su vajarstvo, fotografija i grafika. Kulturno sklonište KRIK mi pruža priliku i najbolji način da zadovoljim svoje potrebe i interesovanja u domenu umetnosti i kulture”, kaže  Saliji i dodaje  da je udruženje otvoreno za sve, bez obzira na etničku i versku pripadnost. 
 
Na pitanje šta bi radio bez KRIKA, Veselj kaže da bi sigurno sa članovima udruženja otvorio nešto slično, gde bi se sklonili od svakodnevice, stvarali kulturu ni iz čega i istraživali nauku.
 
Kada su počinjali nije bilo lako. Međutim trud i želja za nečim specifičnim doveli su do toga da od napuštene i raspadnute prostorije postanu mesto koje okuplja mlade i pleni svojom vedrinom i energijom.

Kamenički alhemičari 

„Došli smo u prostoriju koja nije imala ništa. Posedovali smo samo prostor koji je okupljao ljude sa istom idejom, da se aktivizmom, kulturom i naukom može menjati mikro kosmos. Došli smo sa idejom da možemo probuditi društvo”, kaže doktorand sociologije Slobodan Miljković, koji je zajedno sa drugarima razvio ideju nastanka ove kulturne tvorevine. 
 
Pored volje i prostora, za rad je bilo potrebno nešto više od golih oronulih zidina. Od samog početka kod njih se probudio osećaj zajedništva. Donosili su od kuće nameštaj, temeljno očistili prostor i stvorili sebi kutak gde su se skrivali od kiča i šunda.
 
“Sugrađani Kosovske Kamenice na naše, moram priznati, iznenađenje, bili su oduševljeni idejom, pa su nam i oni pritekli u pomoć i dali nam stvari koje su nam koristile”, naglašava Miljković i dodaje da su na taj način pospešili društvenu solidarnost. 
 
Udruženje se finansira na dobrovoljnoj bazi. Dobili su par donacija, međutim, još uvek nemaju stabilne izvore finasiranja. 
 
I uprkos finasijskim problemima, danas ovi mladi ljudi mogu da se pohvale da su stvorili mesto koje će sigurno ostaviti trag u kulturno-društvnom miljeu Kosovske Kamenice, ali i šire.  
 
“Ovo je mesto koje postoji da u našu malu sredinu donese sve ono što velike pružaju, a i više od toga", kaže Lazar Aleksić,  takođe jedan od zaslužnih za osnivanje ovog udruženja. 
 
On ovde slika, istražuje svet  muzike, a zajedno sa ostalim članovima i ostale domene kulture. 

Prozor sa pogledom na  pomirenje 

Da kultura može pomoći prevazilaženju konflikata u kulturološkom, generacijskom, polnom, etničkom i verskom smislu, saglasni su teoretičari kulture.

Sociolog Zoran Marković smatra da je polje kulture gotovo idealno za prevazilaženje konflikata. 
 
“Upoznavanje i bolje razumevanje drugih kultura, njihovih predstavnika i promotera, uspostavljanje dijaloga sa drugima i traganje za zajedničkim vrednostima vode ka boljem međusobnom razumevanju, smanjuju tenzije i podižu nivo empatije. Saradnja, zajednički rad i međusobno ispomaganje postaju prihvatljivi društveni sadržaji za sve strane”, kaže Marković. 
 
Kao što se suprotne strane magneta spajaju i ovde važi taj zakon fizike. Parola “različitosti se spajaju”,  ovde je i te kako vidljiva. 
 
„Kulturno skloniste ne ograničava. Ovde se  različitost uvažava bez prigovora, bez osvrta na boje, verovanja i mišljenja, jer upravo zato imamo priliku da saznajemo ono što nam je manje blisko”, kaže Lazar Aleksić , koga je ekipa RTV Pulsa zatekla u gužvi oko priprema radionica za dolazak francuske grupe TUMULUS u okviru kojih će mladi moći da uče scenski nastup i pevanje. 
 
Osim što doprinosi prevazilaženju konflikata, kultura je mera prevencije za društvene devijacije, kao što su nasilničko ponašanje, alkohol, droga. Međukulturna saradnja najveći je profit mladih generacija.
 
“Kada je omladina zaokupljena pravom kulturom, pobeći će sa ulice i izbeći zamke novokomponovanog šunda i kiča. Takođe, različiti oblici životne stranputice: alkohol, droga, nasilničko i razbojničko ponašanje biće svedeni na minimum. Prave vrednosti preko implementacije autentičnih kulturnih sadržaja, intenzivne kulturne razmene između pripadnika različitih etničkih, verskih grupa otvaraju prostor za dalje dijaloge i nova polja saradnje, naglašava Markovć. 
 
Sa psihološkog stanovišta jedno kulturno udruženje može pomoći formiranju ličnosti i izgrađivanju identiteta. 
 
“Pored naslednih faktora, veliku ulogu u razvoju ličnosti imaju i socijalni faktori. Razvoj mišljenja, identiteta i sposobnosti samospoznaje nastaju samo ako postoji razmena unutar društvene grupe, tj. kroz odnose sa drugim ljudima. Rad u nekom kulturnom udruženju ili ustanovama koje imaju za cilj promovisanje i ostvarivanje zdravih vrednosti, prostor je gde se navedena svojstva ostvaruju i unapređuju u velikoj meri”, rekao je psiholog Nikola Mitić. 
 
Član Kulturnog skloništa KRIK može da postane svako ko želi da na jedan zabavan način priđe kulturi, nauci, obrazovanju i umetnosti.
 
“KRIK je mesto koje ima ulogu prozora sa pogledom na ceo svet; svet u bukvalnom smislu sa svim svojim svetovima: umetnosti, nauke, kulture, obrazovanja...”, poručuje Lazar Aleksić. 
 
U sredini u kojoj ne postoje pozorište, bioskop i galerije, Kulturno sklonište je lek koji se dugo tražio za posleratne rane. Sklonište je pronašlo put do svoje publike. Ovde se svakodnevno organizuju likovne kolonije, književne večeri, filmske promocije. Od napuštene prazne sobe, mladi su stvorili mesto gde mogu da se druže, raduju, ali i da uče i promovišu umetnost. Kameničani svojim delovanjem svakako pišu novu stranicu u istoriji kulture Kamenice, gradića smeštenog na krajnjem istoku Kosova.