Kosovo: Skupština bez kvoruma za izbor predsednika

vesti 04.04.2021 Radio Slobodna Evropa

Nakon dva pokušaja u prvom krugu glasanja, prekinuta je vanredna sednica skupštine za izbor kosovskog predsednika. Oba kandidata su iz Pokreta Samoopredeljenje - Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma i biće nastavljena u nedelju (4. aprila) u 17h, saopštio je predsedavajući skupštine Gljauk Konjufca.

U dva neuspešna pokušaja prvog kruga glasanja glasalo je prvo 78 poslanika, a zatim 79, od 82 prisutna.

Za izbor kosovskog predsednika potrebno je 80 glasova.

Poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti, Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) i Agim Veljiu (Agim Veliu) prisutni su u sali, ali odbijaju da glasaju, jer se protive kandidaturi Vjose Osmani.

Ukoliko se u prva dva kruga glasanja ne izabere predsednik, organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Prethodno je vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj rekao da se njegova stranka protivi izboru Vjose Osmani za kosovsku predsednicu, jer smatra da Osmani nije osoba koja će ujediniti narod Kosova.

„Ova sednica je ponižavajuća, jer je Kurti odlučio da Osmani imenuje za predsednika. Ona se ne bira, postavlja je Kurti i šalje u predsedništvo kako bi imao apsolutnu kontrolu“, rekao je Hodžaj.

Dodao je da su on i poslanik DPK Bedri Hamza došli na vanrednu sednicu samo kako izneli svoj stav po pitanju izbora predsednika.

Oni su potom napustili salu i ostalo je 82 poslanika iz redova Samoopredeljenja, DSK i manjinskih nesrpskih zajednica.

Osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica je pre početka sednice saopštilo da će glasati za izbor predsednika, odnosno za Vjosu Osmani.

Inače, manjinske nesrpske zajednice imaju ukupno deset poslaničkih mesta u skupštini, ali poslanik Romske Inicijative i Jedinstvene goranske zajednice ne prisustvuje izboru predsednika.

Vanrednoj sednici ne prisustvuju ni poslanici Srpske liste, koja je dobila deset mesta u skupštini rezervisanih za srpsku zajednicu.

Povučene izmene Zakona o izborima

Neposredno pre početka sednice za izbor kosovskog predsednika, poslanici iz redova Samoopredeljenja su saopštili da iz skupštinske procedure povlače incijativu za izmenu Zakona o izborima, a nakon protivljenja opozicionih albanskih partija.

Šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Lilja je rekla da su već obezbeđeni glasovi i da će u procesu glasanja učestvovati 80 poslanika, što je neophodan kvorum kako bi izbor predsednika bio uspešan.

Ona je navela i da će kandidati biti Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za kosovsku predsednicu na listi Pokreta Samoopredeljenje i više od 300.000 glasova građana.

Pokret Samoopredeljenje je u petak, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima, što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.

Taj Zakon bi građanima, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa.

Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.

Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua, koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, zatražio je večeras od premijera Aljbina Kurtija da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije".

U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje Kosovo na vanredne izbore.

Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, DPK Envera Hodžaja i Alijansa za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja.

Međutim, iz te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekli da neće podržati Vjosu Osmani za kosovsku predsednicu, a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.

Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku, ali je taj pokušaj na kraju propao.

Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima u skupštini trebao da se nađe u redovnoj proceduri.

DSK i dalje insistira da se taj zakon povuče, kako bi poslanici iz te partije učestvovali u izboru predsednika.

Bez DSK, Samoopredeljenje nema potreban kvorum za izbor predsednika.

U međuvremenu, vršilac dužnosti kosovskog predsednika Gljauk Konjufca poručio je da je dobio garancije od premijera Aljbina Kurtija i kandidatkinje Samoopredeljenja za predsednicu Vjose Osmani, da će izmene Zakona o izborima biti deo procesa dijaloga između vlasti i opozicije.

„Nakon jasne volje, koju je opozicija sinoć izrazila svojim glasanjem u skupštini, ne preostaje ništa drugo nego da se osigura da većina neće preduzimati nikakve korake bez konsultacija sa opozicijom a da opozicija ne bojkutuje proces izbora predsednika, kako bi se izbegli novi izbori", rekao je Konjufca danas nakon sastanka sa Kurtijem i Osmani.

Sa druge strane, Kurti je ponovio da Samoopredeljenje, čiji je on lider, ne želi da vodi zemlju na nove izbore već da ima za cilj „izbor predsednika Kosova“.

„Oni koji ne žele izbor predsednika, oni koji ne vole predsednika, koji su protiv njega vodili i vode poseban rat, mogu zemlju da vode na izbore. Svojim izborom oni biraju: ili preko 80 glasova u kutiji za Vjosu Osmani, ili preko 500.000 glasova u kutiji za Pokret Samoopredeljenje “, napisao je Kurti u subotu na svom Facebook profilu.

Kurti je u petak takođe upozorio je da će zemlja izaći na nove izbore ukoliko novi predsednik ne bude izabran.

Apel američkog ambasadora

Ambasador Sjedinjenjih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet (Philip Kosnett) pozvao je poslanike Skupštine Kosova da ispune svoju odgovornost prema građanima Kosova tako što će učestvovati u izboru predsednika.

„Stav američke vlade ostaje nepromenjen. Podržavamo glasanje u Skupštini. Pozivamo sve članove Skupštine da ispune svoje odgovornosti prema narodu Kosova i učestvuju u glasanju, kako bi se obezbedio kvorum“, napisao je Kosnet na Twitteru.

Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci.

Svakako, funkcija predsednika Kosova može da se vrši najduže šest meseci.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.