Košare – simbol otpora, da se sačuva od zaborava

vesti 18.05.2017 Radio Kontakt Plus

Košare su  ponele  simbol otpora jer je tu sprečena invazija I okupacija Srbije.  Među onima koji su branili državnu granicu 1999. bili su I mladići od 19 I 20 godina na redovnom odsluženju vojnog roka. Nisu rekli “neću”, jer su poimali šta je to čast I ljubav prema otadžbini. Jedina komanda koja tokom bitke na Košarama ne bi bila izvršena je povlačenje.  Naš je zavet, a I naših naslednika, da se borimo protiv zaborava – rečeno je između ostalog na tribini   "Boj za Košare - bitka koja traje!", održanoj  večeras  u Kosovskoj Mitrovici.

U prepunom amfiteatru  Filozofskog  fakulteta  govorili neki od učesnika bitke na Košarama  koji su ispraćeni gromoglasnim aplauzima prisutnih.

Dekan Filozofskog fakulteta prof.dr Mirjana Lončar Vujnović izrazila je zadovoljstvo velikim brojem studenata prisutnih na tribini jer ovo je, kako je rekla, tematika iz naše bliske istorije koja bi trebalo da ostane trajno u sećanjima, posebno mladih sada, I da se nikada ne zaboravi.

Student prorektor Nemanja Biševac Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici istakao je u svom obraćanju da su učesnici bitke na granici SRJ I Republike Albanije  između 9.aprila I 10.juna 1999.godine, a tokom NATO bombardovanja Jugoslavije su junački I časno izvršili svoju dužnost, ali mi nismo.

Zaborav I nesloga su dve reči koje su srpski narod uvek skupo koštale, naglasio je Biševac.

“Među onima koji su branili državnu granicu te 1999. bili su I vojnici koji su bili više mladići nego vojnici. Istorija je nešto što se ponavlja – nekad 1300 kaplara, a te strašne 1999.mladići od 19 I 20 godina na redovnom odsluženju vojnog roka. Nisu rekli “neću”, jer su poimali šta je to čast I ljubav prema otadžbini. Na oltaru otadžbine I oni su podneli svoju žrtvu. Mi kao narod skrnavimo tu žrtvu. Najviše me boli što je skrnavi sama omladina. Zastrašujuća je činjenica da veliki broj devojaka I mladića ne zna šta su Košare, ne zna gde su I šta ustvari predstavljaju. Ne znaju da su tamo ginuli najbolji sinovi naše jedine majke Srbije. Da su bez ruku, noge, oka,  ostali mnogi hrabri I časni vitezovi savremenog doba. Ne znaju I ne zanima ih što su ti ljudi rizikovali sve za Srbiju I njene građane. U prestonom gradu naše države ima mnogo nevladinih, bolje rečeno nenarodnih organizacija koje kažu da su srpski mladići stradali uzalud. Ali od njih se to može I očekivati. Šteta što takvo misljenje podržavaju I neki intelektualci , oni koji bi trebalo da vode ovu zemlju” – rekao je Biševac.

“Neki će reći da čast I dostojanstvo nisu vredni gubljenja ljudskog života,  a ja im odgovaram da je čovek truležna materija, a Srbija I čast njenog naroda nešto što traje vekovima., Nadam se da svi ovde prisutni  shvatate da su oni koji su poginuli I oni koji su preživeli u tom ljutom, neravnopravnom boju to uradil izbog Srbije I za njenu čast. Ta životna  žrtva nije uzaludna I nikada neće ni biti, ma šta drugi govorili. Naš je zavet, a I naših naslednika, da se borimo protiv zaborava” – podvukao je Biševac.

Komandant svih jedinica VJ na Košarama pukovnik Ljubinko Đurković govorio je o onome što je video I doživeo sa svojim saborcima na Košarama.

Ta herojska borba mojih saboraca I onih koji nisu tu I onih koji su ostavili svoje živote na Košarama, ugradili ih na oltar otadžbine, da bismo mi upravo danas u ovoj slobodi, na ovaj način, mogli da mirno, dostojanstveno, bez obzira na sve okolnosti koje nas okružuju, lepo živimo, kazao je pukovnik Đurković.

“Njihova žrtva I naš motiv  zbog čega ne budimo Srbiju jer Srbija je uvek budna , ali govorimo da se ne zaboravi, jer nas najveći dug a ponajviše nas saboraca jeste da ne učinimo najveći zločin, a to je da zaboravimo mrtve drugove” – podvukao je on.

Prema njegovim rečima, na Košarama je 1998.godine živote ostavilo 8 vojnika, dva podoficira I jedan oficir, 1999.godine je 108 njih ostavilo živote braneći svoju otadžbinu Srbiju

“Ta herojska borba o kojoj se priča I zato mi kažemo da  Košare – bitka koja traje, da iznesemo tu bitku, da obelodanimo herojska dela ljudi koj isu dali svoje živote I oni koji su dali delove tela i odbranili svoju otadžbinu” – rekao je on.

Borci na Košarama, rekao je pukovnik Đurković, nisu odstupali ni korak nazad jer znaju da brane svoju otadžbinu, svoje najmilije, Pećku Patrijaršiju, Dečane, Metohiju, da brane Srbiju.

“Zašto su Košare Košare? Da, ratovalo se I u drugim delovima KiM, na Paštriku, u Valjevu, Aleksincu, Nišu, širom zemlje Srbije. Košare su  karakteristične I ponele su simbol otpora zato što je tu sprečena invazija I okupacija Srbije. Košare su neprestano bile izložene borbenim dejstvima odn.artiljerijskoj, avio I streljačkoj vatri na naše branioce 67 dana neprekidno.Ovde su vojnici, junaci, heroji , vitezovi izbrisali svoje živote sa spiska živih da odbrane svoju otadžbinu. I mogao je bilo ko da naredi da se jedinice povuku sa Košara, jedino to naređenje I ta komanda ne bi bila izvršena.  

Krenulo se na odrškrinuta vrata javnosti da se Košare prepoznaju I da mladi čuju istinu o Košarama I da iscrpe duhovnost i značaj za sebe, za buduće generacije kako se ljubi I voli otadžbina, ali to ne mogu učiniti samo borci sa Košara koji pokušavaju da približe te događaje. To mora učiniti cela Srbija zarad odbrane budućih zlih vremena, bezbednosnih izazova koji mogu ponovo zadesiti Srbiju. Da, za borce sa Košara će se snimiti film, njima će se podići spomenik u Beogradu, borci  sa Košara će dobiti lentu kao časno obeležje za sve ono što su učinili za otadžbinu Srbiju I borci sa Košara živi,  porodice poginulih I ranjenih ne traže ništa više nego samo da se Košare nikad ne zaborave” – istakao je pukovnik Đurković.

Najmlađi heroj sa Košara Vojislav Vukašinović teško je ranjen na današnji dan 17.maja, a što je za posledicu imalo godinu dana slepila I tri meseca kome.

“Ne znam koja mi je veća čast I zadovoljstvo što sam među vama, d ali to što mi je ovde dedovina, ujevina, otac I majka su mi odavde, ili to što sam baš na današnji dan 17.maja u 13.38h, ja ću se našaliti na svoj račun - “lakše” ranjen u glavu sa 10 gelera, godinu dana slepila posle toga I 3 meseca kome, ali mi nije žao jer danas vidim vas ovde, vidim vas deco. Jer kao što sam još jednom ekao, ne možete da zabranite da verujemo da smo bar malo zalsužni što ste se vi rodili. Ne mogu ni da uveličam moje rane, ni rane mog brata Meda koji je takođe ovde, jer je svih 256 ranjenih, herojski ranjeno.108 naše braće za vas je mrtvo, ali za nas su oni živi I živećje uvek u nama. Tačno je da nas zovu srpskim Obilićima, ali imaju I razloga jer se svih 1300 boraca koji su bili na prvoj borbenoj  liniji vodilo onom Lazarevom,  gde se nismo osvrtali prema mnogo moćnijoj sili koja nas napada, već prema svetinji koju branimo. Nismo dozvolili mnogo moćnijem neprijatelju da probije tu prvu borbenu liniju, baš zato što smo znali da je iza nas Pećka Patrijaršija, da je Sveti kralj Stefan Dečanski uz nas, baš zbog toga što smo kod kuće ostavili sestre I majke. Svih 108 naših poginulih drugova je u raju, jer smo sve vreme borbe imali sam o jednu želju da ako poginemo, da nas Bog pošalje  u raj, jer smo pakao već prošli. Ne bih mnogo da vam pričam o tim bitkama jer je svaka bila mnogo velika, svaki dan je bio veoma težak za sve vojnike. Naravno da su graničari primili prvi udar, ali sve jedinice koje su se kasnije uključile u bitku  za odbranu Srbije su se hrabro borile. I treba Srbija da digne spomenik našim poginulim drugovima, ali oni će živeti dok god budemo mi živeli” – rekao je Vukašinović.  

Takođe jedan od učesnika bitke na Košarama stariji vodnik u penziji  Boban Ostojić,  teško je   ranjen u jednoj borbi za oslobađanje karaule 6.maja 1999.godine.

“Imali smo dosta naših poginulih I ranjenih. Povlačenja nije bilo. To su bili momci od 18, 19 godina i divim im se” – rekao je Ostojić.

U programu  je učestvovala I pevačka grupa crkvenog hora “Branislav Nušić” iz Kosovske Mitrovice.

Organizatori tribine su studentski Parlament Filozofskog fakulteta u saradnji sa Studentskim parlamentom Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.