Kazne i do 10.000 evra u slučaju nesprovođenja preporuka Agencije za informacije i privatnost

vesti 08.06.2020 Radio Kontakt Plus

Kosovska Agencija za informacije i privatnost, zadužena je da nadgleda i osigura sprovođenje Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o uvidu u javna dokumenta, te da sprovodi i izriče mere propisane ovim zakonima.

Inspekcija i kontrola su posebni mehanizmi koji imaju za cilj da osiguraju da kako javni, tako i privatni sektor sprovode ove zakone u praksi. 

Kada je u pitanju zaštita ličnih podataka, Jeton Arifi, direktor Odeljenja za spoljne odnose Agencije za informisanje i privatnost, kaže za Kontakt Plus da su građani ti koji najbolje štite sopstvenu privatnost, tako što se staraju da kontrolišu svoje lične podatke, trudeći se da ih ne učine javno dostupnim kad to nije nužno.

“Zaštita privatnosti u praksi počinje od samog građanina kao osobe čiji se podaci prikupljaju. To se može postići predostrožnošću, posebno prilikom objavljivanja i deljenja ličnih podataka na Internetu. Imajući u vidu da se privatnost pojedinca uglavnom narušava prilikom upotrebe informacionih tehnologija, velika pažnja se mora posvetiti zaštiti uređaja koji se koriste od neovlašćenog pristupa drugih lica, a posebnu pažnju treba obratiti na sadržaj politika o zaštiti privatnosti svih aplikacija koje se preuzimaju sa Interneta koje su nam obično ponuđene kao besplatne. Korisnici zapravo za to plaćaju svojim ličnim podacima koji se u vremenima u kojima živimo pretvaraju u sredstvo razmene, odnosno sredstvo plaćanja”, upozorava Arifi.

Kada je reč o ostvarivanju prava na uvid u javna dokumenta, Arifi ohrabruje građane da se, ukoliko iz bilo kog razloga moraju da pristupe određenom dokumentu koji obrađuju, čuvaju i kontrolišu javne ustanove, obrate sa zahtevom kako bi im se odobrio traženi uvid.

Napominje da su preduzeti svi neophodni koraci kako bi se olakšala primena ovog prava kroz uspostavljanje nadzornog organa koji putem kaznenih mehanizama primorava javne ustanove da postupaju u skladu sa zakonom. 

Zakon o pristupu javnim dokumentima predviđa rok od sedam dana, u kom javna institucija mora da da odgovor i da obavesti tražioca preko službenika za pristup javnim dokumentima. 

Prema njegovim rečima, Agencija primenjuje novčane kazne kada javne ustanove ili preduzeća privatnog sektora ne postupaju u skladu sa savetom i preporukama koje je dao ovaj organ. 

“U slučaju nesprovođenja preporuka Agancije, javne institucije i odgovorno lice (viši administrativni službenik kao što je generalni sekretar u ministarstvu i gradonačelnik u opštini mogu biti kažnjeni od 1.000 do 10.000 evra u zavisnosti od prirode kršenja zakona”, kaže Arifi.

Kada su u pitanju javna dokumenta, građani mogu da koriste pravo na pristup javnim dokumentima, a koja su sačinile, primile, držale i kontrolisale javne institucije. Takođe, imaju pravo da ponovo koriste dokumenta iz javnog sektora, objašnjava Arifi.

„Svi građani su jednaki kada se koristi pravo za pristup javnim dokumentima. Javne institucije ne smeju da favorizuju bilo koga u procesu korišćenja ovog prava. Zahtev za pristup javnim dokumentima može biti podnet u pisanom obliku, elektronski ili usmeno. Lice koje traži dokument nije dužno da iznese razloge zašto on ili ona traži predmetni dokument“, navodi Arifi.

Agencija za informacije i privatnost je od stupanja na snagu novog Zakona o pristupu javnim dokumentima 4. jula 2019. godine, dobila ovlašćenje u smislu apelacionog mehanizma, navodi Arifi i dodaje da građani mogu podneti žalbe protiv javnih institucija koje su im odbile zahtev za pristup javnim dokumentima, na imejl adresu: [email protected].

Žalba Agenciji može biti upućena nakon isteka roka od sedam dana, od dana podnošenja zahteva za pristup javnim dokumentima određenoj javnoj instituciji.

Napominje i da ne postoji zakonska obaveza korišćenja konkretnog formata prilikom podnošenja zahteva bilo kojoj javnoj instituciji, već je dovoljno da se precizira koji dokument se traži, da podnosilac tačno adresira svoj zahtev relevantnoj instituciji, u smislu imena i adrese (može biti elektronska ili fizička). 

Dodaje da će uskoro biti objavljen formular na srpskom jeziku, a koji će biti dostupan na zvaničnom sajtu Agencije za informacije i privatnost (https://aip.rks-gov.net/).

Privatnost kao pravo zaštićeno je Ustavom, a u cilju zaštite ovog prava, izrađen je Zakon o zaštiti ličnih podataka koji propisuje prava, odgovornosti, načela i kaznene mere koje se odnose na zaštitu ličnih podataka i privatnost pojedinaca. 

Pravna zaštita ličnih podataka na Kosovu se sprovodi od 2010. godine, usvajanjem prvog Zakon o zaštiti ličnih podataka na osnovu kojeg je godinu dana kasnije osnovano nezavisno telo koje se prvobitno zvalo Državna agencija za zaštitu ličnih podataka i koje je bilo zaduženo da nadgleda sprovođenje ovog zakona u javnom i privatnom sektoru. 

Ovim zakonom zaštićeni su samo lični podaci pojedinaca, a ne podaci ustanova ili privatnih kompanija.

Po stupanju na snagu novog Zakona o zaštiti ličnih podataka 11. marta 2019. godine, ovo telo je promenilo naziv u Agencija za informacije i privatnost. 

Ova Agencija sprovodi inspekcije u javnim ustanovama i u preduzećima privatnog sektora kako bi nadgledala da li se lični podaci građana obrađuju u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima. 

Sloboda informacija, tačnije, pravo građana na uvid u javna dokumenta na Kosovu se sprovodi od novembra 2010. godine. 

Izmenjeni zakon o uvidu u javna dokumenta stupio je na snagu 4. jula 2019. godine i u skladu sa njim, Agencija postupa kao žalbeni organ kojem građani mogu da podnesu žalbe kada im javne ustanove uskrate pravo na uvid u javna dokumenta. 

“Ovaj program je podržan od strane Misije OEBS-a na Kosovu. Izrečeni stavovi i prikazane slike u ovom programu ne predstavljaju nužno stavove Misije OEBS-a na Kosovu.”

Radio emisiju poslušajte ovde: