Kako reintegrisati žene žrtve nasilja?

vesti 29.03.2019 Radio Kontakt plus

Koliko je teška reintegracija žena žrtava nasilja, i da li institucije čine dovoljno? O tome, je Radio Kontakt plus razgovarao sa ekspertkinjom za ljudska i ženska prava Ružicom Simić. 

Prema rečima Ružice Simić, koja je i direktorka NVO "Žensko pravo" iz Kosovske Mitrovice, jedan od načina reintegracije žena žrtava nasilja, je ekonomsko osnaživanje. 

„I mi radimo na zapošljavanju žena. Na edukaciji žena za određene poslove. Naročito da one dobijaju, ako imaju mogućnosti, ako imaju parče zemlje da se bave organizovanom proizvodnjom. Da dobijaju male donacije. Te donacije, ti mali biznisi, neće omogućiti samostalnost u potpunosti ekonomsku, ali će ojačati samosvesne žene i njen status u porodici i društvu uopšte. To je ekonomsko jačanje žena.“

Samopoštovanje je još jedan od načina reintegracije žena koje su žrtve nasilja, dodaje Simić.

„Nasilje možda ne počinje fizičkim nasiljem, ali je nasilje i gruba reč, ta kontrola telefona, ti nazivi ’ti si budala’, ’šta ti znaš’, ’vidi kakva si’, ’ko će tebe’…To su uobičajene izjave u braku koje ponižavaju ženu i žena jednostavno psihički pada.

Zbog toga je potrebno podići psihološki i roditeljski kapacitet žene, smatra Ružica Simić, kako bi one na taj način izašle iz degradacije, ili degradirajućeg statusa. 

„Svaka od njih je vredna svakog poštovanja, ali one toga nisu svesne,“- ukazuje Simić.

U takvim situacijama kada se suočavamo sa problemom nasilja nad ženama, svoju ulogu u lancu institucija koje treba da reaguju, nalaze i NVO. Da li NVO sektor učestvuje dovoljno u rešavanju ovakvih problema? Po oceni naše sagovornice - NE. 

„Uloga nevladinih organizacija bi trebalo da bude mnogo veća u rešavanju ovog problema. Postoji jedna konvencija, koja je poznata već na celom Balkanu, to je tzv. Istanbulska konvencija, koja je jako dobar instrument, koji pre svega državi nalaže, nultu toleranciju prema nasilju. A vidimo da i dalje mi opravdavamo nasilje u svim institucijama i u društvu. Ova konvencija, reguliše značajniju ulogu ženskih nevladinih organizacija, radi podrške ženi, radi preventivnog delovanja, promene svesti, podršci žene. Takođe, predviđa da ženske nevladine organizacije treba da budu sa žrtvama nasilja, sve do onog trenutka dok i sama žrtva ne uvidi, i mi zajedno sa njom da je ona izašla i prevazišla nasilje. Prebrodila čak i traume i posledice.“

Onda stižemo i do zakona. Simić objašnjava da je na Kosovu u teoriji obično sve dobro ili čak savršeno, što u praksi nije slučaj. 

„Problem je da kosovski zakoni npr. ne prepoznaju nevladine organizacije u tom obimu. Možda i zato što je to povezano sa budžetom, jer to iziskuje i neki novac. Danas se prepoznaju samo Sigurne kuće, kojih na Kosovu ima osam.“

Reprizu emisije "Žensko pravo" u okviru koje smo obrađivali temu: "Nasilje nad ženama" slušajte na Radiju Kontakt plus sutra (subota) od 10h. Nakon toga, emisiju ćete moći da poslušate i na našem portalu, u sekciji  "Žena plus".