Kako pokrenuti dijalog?

vesti 04.11.2019 RTK

Nastavak dijaloga sa Prištinom i postizanje sporazuma o normalizaciji je jedan od ključnih uslova Srbiji za ulazak u EU, poruka je koju ovih dana upućuju i evropski i američki zvaničnici. Ali kako doći do sporazuma? 

Prvi korak ka dijalogu treba da učini nova kosovska vlada, ukidanjem taksi na uvoz robe iz Srbije, poruka je svih međunarodnih zvaničnika.  

“Ukidanje taksi i nastavak dijaloga su usko povezani”, kaže za RTK2 Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku. 

Grubješić ističe da je u ovom periodu potrebno i da se završi konstituisanje Evropske komisije pa da visoki predstavnik za spoljnu politiku Borel odredi specijalnog izaslanika EU koji bi se bavio samo dijalogom Beograda i Prištine.

“Još je potrebno da se završi prebrojavanje glasova na Kosovu, da se izabere nova vlada i da vidimo ko će imati mandat za pregovore”, izjavila je ona.

Prema rečima Grubješić, na nastavak dijaloga će uticati i izbori u Srbiji, stoga ona ne veruje da pre aprila, maja ili juna sledeće godine može doći do nastavka dijaloga, ali dodaje da se dinamika ipak teško može predvideti. 

“Pitanje je da li koristiti te praznine od završetka formiranja kosovske vlade pa do početka izborne kampanje ili sačekati da obe vlade imaju potpuni legitimitet da se dijalog nastavi”, kaže ona. 

Odnosi i dalje nepredvidivi  

Prema oceni direktora Instituta za evropske poslove Naima Lea Beširija, nema mnogo prostora za optimizam, a posebno nakon stava potencijalnog premijera Kosova Aljbina Kurtija prema Srpskoj listi. 

“Kurti je rekao da nema baš mnogo mesta za Srpsku listu i to će definitivno uticati na odnos sa SNS-om odnosno Vučićem i njegovom vladom za koju se očekuje da će biti u poziciji da sledeće godine ponovo formira”, smatra Beširi. 

Kada je u pitanju dinamika, on je uveren da će odnosi Beograda i Prištine u vidu ponašanja i retorike ostati nepredvidivi. 

“Postoji jedan deo društva i međunarodne zajednice koji veruju da pitanje Beograda i Prištine možda može da se reši već do kraja godine kako bi se predupredili potencijalni problemi novim vladama i novim izborima”, kaže Beširi. 

“Ja lično sumnjam da će do toga doći jer niko neće želeti da preuzme odgovornost za to šta se dogodilo ali postoji ogromna verovatnoća da će se format pregovora promeniti”.

Proces dijaloga Beograda i Prištine je dodatno opterećen nejasnom politikom proširenja EU. Nakon odluke Brisela o nedavanju zelenog svetla za početak pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, nije jasno koliko će evropske integracije i dalje biti stimulans za postizanje sporazum Beograda i Prištine. 

Suzana Grubješić ocenjuje da se sada može shvatiti da ulazak u EU nije izvestan čak ni kada se reše dugogodišnji zamrznuti konflikti. Stoga ona misli da je ovo loša poruka posebno imajući u vidu kompromis koje su Severna Makedonija i Grčka morale da naprave oko imena. 

“To je loša poruka za one koji tek treba da učine maksimalan napor da se dođe do kompromisnog i održivog rešenja, da se pre svega nastavi dijalog a da onda dođe do tog kompromisnog i održivog rešenja između Srbije i Kosova”, smatra ona.

I dok se smatra da EU ne nudi jasnu perspektivu proširenja, Naim Leo Beširi pak ističe da su za Brisel osim političkih pitanja, u zemljama koje žele da postanu članice reforme odlučujuće.

“Jasna je ta poruka koja je stigla iz Brisela i Beogradu, da čak i da sutra prizna Kosovo sve ostale reforme iz 34 poglavlja koja treba da se sprovedu, koja se manje više ne sprovode, da Srbija neće napredovati značajno a posledično ni Kosovo ka EU”, kaže on dodajući da je odluka o Severnoj Makedoniji i Albaniji bila “jedan momenat realnosti političarima u Srbiji i regionu da se reforme moraju sprovoditi”. 

Normalizacija odnosa sa Kosovom je definisana u pregovaračkom poglavlju 35, koje mnogi smatraju najtežim. Tako je komentarišući izjavu specijalnog izaslanika Metjua Palmera da “Srbija nikada neće ući u EU bez rešenja problema sa Kosovom”, predsednk Vučić rekao da Srbija neće imati laku poziciju kada je reč o rešavanju pitanja Kosova.