K. Mitrovica, Zvečan: Inkluzivno obrazovanje, 5 godina kasnije

vesti 19.05.2015 Radio Kontakt Plus

2010. godine počeo je da se u Srbiji primenjuje zakon o inkluzivnom obrazovanju, kada je učenicima sa posebnim potrebama zakonski dozvoljeno da mogu da pohađaju redovnu nastavu. Radio Kontakt Plus je istraživao kakva je situacija danas, pet godina nakon

Direktor OŠ „ Branko Radičević“, Ivan Zaporožac kaže za Kontakt plus radio da se u ovoj školi zakon primenjuje onako kako treba, kao i da prosvetni radnici izuzetno vode računa deci koja se školuju po inkluzivnoj metodi nastave.

„Ono što želim da istaknem je da izuzetno vodimo računa o toj deci, mislim da smo kao škola uspeli da tu decu socijalizujemo, da na neki način pomognemo njihovom razvoju i da obezbedimo da oni budu primljena od drugara i da na jedan normalan način pohađaju školu“, kazao je Zaporožac. On dodaje da je u početku prilagođavanje nastavnika za ovu vrstu obrazovanja išlo prilično teško, ali da su uspeli da prevaziđu te početne probleme.

„Za decu sa posebnim potrebama, potrebno je izdvojiti više i rada, vremena i svih ostalih stvari, ali je sada situacija mnogo bolja. Naši nastavnici se maksimalno trude da na svaki način pomognu učenicima kojima je potrebna pomoć i da savladaju nastavni plan i program koji je predviđen za te učenike“, istakao je direktor OŠ „ Branko Radičević“. Prema njegovima rečima ono što najviše fali su sredstva za nastavna pomagala, koja su neophodna za praćenje programa po inkluzivnom obrazovanju, ali i da se trude da uz pomoć školskog tima na jedan pravi način isprate sve potrebe dece koja nastavu prate po inkluzivnoj metodi učenja.

Katarina Knežević, diplomirani psiholog i nastavnik građanskog vaspitanja u OŠ „Vuk Karadžić“ u Zvečanu, kazala je Kontakt Plus radiju da je inkluzivno obrazovanje važno jer se njime neguju potencijali koji kod dece postoje, kao i da se njime pruža mogućnost da deca daju svoj maksimum.

„Za razliku od modela koji je ranije postojao, a koji se zasnivao na tome da se dete prilagodi školi, model inkluzivnog obrazovanja zasniva se na tome da se škola prilagodi potrebama deteta. Školu, nastavnika, predmet, prilagoditi detetu. Verovatno je to postojalo i ranije, ali to tada nismo zvali inkluzivnim obrazovanjem. Učiteljice i prosvetni radnici uopšte, nekada su obrazovali hiljade i hiljade dece sa raznim smetnjama, recimo dece sa oštećenim čulom sluha ili vida, milioni takve dece su prošli kroz obrazovni sistem, a koji im je koristio zahvaljujući isključivo dovitljivosti nastavnika“, objašnjava Knežević, koja posebno ističe da je danas obaveza nastavnika i njegova dužnost da pruže deci mogućnost da prate nastavne sadržaje.

„Nekada je to bila dovitljivost nastavnika, a danas je to njegova obaveza. Nastavnik je obavezan i dužan da na najrazličitije načine i uz pomoć različitih pomagala, ali prvenstveno uz pomoć svoje dobre volje, pruži detetu mogućnost da uspe da prati nastavne sadržaje koje inače ne bi moglo. Recimo veliki broj dece nije u mogućnosti da drži olovku, neka deca prosto to ne mogu, a ono što je na nastavniku je da shvati da je to zbog toga što dete to ne može, a ne zato što neće“, naglasila je Knežević.

Zakonom od 2009. godine predviđeno je uvođenje inkluzije u sve nivoe školskog sistema,Inkluzivno obrazovanje, podrazumeva da da nijednom detetu ne bude uskraćeno pravo na učenje.

Termin „inkluzija" u školskoj praksi se najčešće odnosi na obezbeđivanje nastave deci sa posebnim potrebama uz ostalu decu, mada se može shvatiti i šire, kao obrazovanje sve dece i mladih ljudi. Cilj je da se obrazovanje učini dostupnim svima i da se razvije osećaj pripadnosti.