Izazovi u slučajevima ratnih zločina na Kosovu

vesti 06.12.2019 RTK 2

Predstavnici pravosuđa razmatrali su razloge zbog čega je nakon 20 godina od sukoba na Kosovu procesuiran vrlo mali broj predmeta za ratne zločine. Na konferenciji “Ratni zločini, obezbeđivanje dokaza, izazovi i iskustva sa svedocima”, rečeno je da je do 2019. godine odgovornost za slučajeve ratnih zločina bila na UNMIK-u i EULEX-u koji nisu, kako je naglašeno ispoštovali procedure koje su neophodne u ovakvim slučajevima. 

Ekskluzivno pravo rešavanja slučajeva ratnih zločina na Kosovu do 2008. godine je imala misija UNMIK-a, a potom EULEX koji je krajem 2018. godine 900 predmeta ratnih zločina i oko 2000 slučajeva nestalih lica predao Specijalnom tužilaštvu Kosova, odeljenju za ratne zločine, gde je zaposleno svega troje tužilaca. 

“Lično imam 285 predmeta, a slično imaju i dvoje kolega koji rade u oblasti ratnih zločina. Prosleđivanje ovih slučajeva i u celini pitanje ratnih zločina preko noći je dospelo u fokus interesovanja javnosti, političara i medija. Skoro 20 godina su ćutali. 20 godina su ratni zločini bili pitanje koje je tretirao neko drugi, međunarodna zajednica i za to vreme im je bilo teško da pitaju šta se događa sa tim predmetima, da li ste procesuirali odgovorne za maskare koji su se desili na Kosovu, šta radite u tom pravcu, upitala je glavni tužilac za ratne zločine Drita Hajdari.

Bivši tužilac UNMIK-a i EULEX-a Pol Flin, navodi da su policajci UNMIK-a dokaze u slučajevima ratnih zločina čak nosili kući nakon šestomesečne službe, a bilo je i mnogo predmeta koji nisu na adekvatan način arhivirani.

“Kada je slučaj dolazio kod tužioca, on je pitao gde su dokazi i to je bila veoma velika prepreka u vremenu UNMIK-a. EULEX je  uočio puno prepreka, trebalo je da se bavi fajlovima i dosjeima, gde je bilo nedostataka od UNMIK-a. Oni su bili u lošem stanju i bilo je million stranica, kontejnera sa fizičkim dokazima, mnogo kopija, nije se znalo gde su originali, a znamo da je za sud samo original validan. Bilo je problema i sa svedocima kojima je nakon što su 2001. godine davali izjave deset godina kasnije teško bilo da to potvrde, odnosno da upamte”, rekao je Flin.

Advokati ističu da je strah svedoka glavni izazov u slučajevima ratnih zločina. 

“Svedoci koji su bili u Srbiji i koji bi eventualno trebalo da dođu ovde i svedoče, ne znam za druge kolege ali sam ja vrlo retko uspevao da to obezbedim, nekada se dešavalo da bude uhapšen neko za koga se znalo da je dobar čovek i da on to nije uradio, pa su se ostali plašili činjenice da upravo onaj koji ništa nije uradio leži u zatvoru i dokazuje svoju nevinost. To je demotivisalo ljude da dođu ovde i posvedoče”, rekao je advokat Dejan A. Vasić.

Za ratne zločine na Kosovu do sada je osuđeno samo 39 lica, a na skupu je istaknuto da bi taj broj bio mnogo veći kada bi postojala institucionalna saradnja kosovskog i srpskog tužilaštva.

Konferenciju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.