Istraživanje: Najveći problem na Kosovu nezaposlenost, siromaštvo i korupcija

vesti 31.05.2016 Beta

Nezaposlenost, siromaštvo i korupcija najveći su problemi građana Kosova, pokazalo je najnovije istraživanje Puls javnosti koje je predstavljeno u Prištini.

Rezultati su pokazali da je zadovoljstvo građana institucijama Kosova, sa izuzetkom Skupštine, povećano u rasponu od četiri do 16 odsto u odnosu na prethodno ispitivanje pulsa javnosti, dok je poverenje građana u Skupštinu Kosova smanjeno za tri odsto.

Protiv ZSO 94 odsto Albanaca i nesrba na Kosovu

Oko 94 odsto kosovskih Albanaca i pripadnika drugih nesrpskih manjina protiv je formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), pokazalo je ispitivanje Pulsa javnosti koje je predstavljeno u Prištini.

Rezultati su pokazali i da većina kosovskih Srba (69 odsto) snažno ili donekle podržava osnivanje ove asocijacije. Suprotno tome, većina kosovskih Albanaca i ostali (94 odsto) izjavili su da su snažno ili donekle protiv osnivanja ZSO.

Pored toga, ispitivanje je pokazalo da 32 odsto kosovskih Albanaca, kao i 29 odsto kosovskih Srba smatra da osnivanje ZSO omogućava srpskim institucijama da nastave da funkcionišu na Kosovu. Međutim, dok je 35 odsto kosovskih Albanaca izjavilo da osnivanje ZSO označava segregaciju na Kosovu između albanskog i srpskog dela, samo 17 odsto kosovskih Srba deli isto mišljenje.

Zajednicu srpskih opština kao ekvivalent Republici Srpskoj u BiH doživljava šest odsto kosovskih Albanaca, dok 20 odsto kosovskih Srba veruje da bi to značilo kraj srpskih institucija na Kosovu.

Istovremeno oko četiri odsto kosovskih Albanaca navelo je da ZSO ima neznatan uticaj na razvoj Kosova, dok je većina drugih etničkih grupa (48 odsto) izjavila da stvaranje ZSO nije relevantno za njihove živote.

Kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, većina kosovskih Srba (oko 62 odsto), kao i većina kosovskih Albanaca (56 odsto) i ostale zajednice (oko 52 odsto) ocenili su da će normalizacija tih odnosa biti od velike važnosti.

Skoro 54 odsto kosovskih Albanaca i oko 25 odsto kosovskih Srba smatra da sporazum o demarkaciji granice Crne Gore i Kosova predstavlja najbitniju temu o kojoj treba postići dogovor tokom pregovora u Briselu.

Međutim, bez obzira na ovakve ocene ukupan nivo zadovoljstva i dalje je prilično nizak, sa najvećim zabeleženim učinkom bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage koja je imala rezultat od 45,7 odsto.

Kada je reč o poverenju u rad bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage, rezultati su pokazali da je između septembra 2015. i aprila 2016, nivo zadovoljstva radom predsednice povećan za 16 odsto, čime je dostignut najviši stepen od novembra 2014. godine.

Što se tiče zakonodavne vlasti Kosova, oko tri odsto građana je navelo da je zadovoljno radom skupštine. Prema tome, Skupština ostaje jedina zakonodavna institucija čiji je rad ocenjen kao manje zadovoljavajući u odnosu na prethodne izbore.

Zadovoljstvo građana radom premijera od 2015. godine povećano je za oko četiri odsto, a za isto toliko odsto povećano je i zadovoljstvo radom kosovskih sudova.

Dok je zadovoljstvo građana na Kosovu oko ključnih izvršnih, pravosudnih i zakonodavnih institucija poboljšano, najnovija anketa pokazala je pad zadovoljstva od pet odsto u odnosu na septembar 2015. oko aktuelne političke orijentacije na Kosovu.

Oko sedam odsto stanovnika Kosova navelo je da je zadovoljno ili veoma zadovoljno trenutnom političkom situacijom na Kosovu, a skoro 20 odsto je neutralno po tom pitanju.Mada je nezadovoljstvo građana političkom orijentacijom Kosova povećano, rezultati su pokazali da je procenat stanovnika Kosova koji su spremni da se pridruže javnim protestima zbog političkih razloga znatno smanjen od septembra 2015, sa 42 odsto na oko 25.

Kada se analiziraju nalazi po etničkoj pripadnosti, vidljivo je da je veći procenat kosovskih Srba (40 odsto), u poređenju sa ispitanicima iz zajednice kosovskih Albanaca (28 odsto), koji su voljni da se pridruže protestima iz političkih razloga.

Pored toga, samo 14 odsto pripadnika drugih etničkih zajednica je voljno da protestuje iz političkih razloga.

Ispitivanje javnog mnjenja na Kosovu sprovedeno je od septembra 2015. do marta 2016. godine.