„Institucije treba da budu transparentnije“

vesti 09.07.2019 RTV KIM

Transparentnost javnih institucija utiče direktno na način rada Vlade i poboljšanje života građana, pogotovo u mestima ili opštinama koje imaju zajednice koje su marginalizovane“, rečeno je na debati pod nazivom „Zašto je transparentnost institucija važna i koliko su kosovske institucije transparentne u svom radu?"

 

U poslednje vreme često se govori o trasnparentnosti javnih institucija, a panelisti su na debati u Medija centru pokušali da daju odgovore na to koliko je transparentnost zapravo važna.

Ahmet Rušiti iz Kosovskog demokratskog instituta kaže da se ne može govoriti o transparentnosti, ako se ne priključi i javna odgovornost uz nju.

„Transparentnost javnih institucija utiče direktno na način rada Vlade i poboljšanje života građana, pogotovo u mestima ili opštinama koje imaju zajednice koje su marginalizovane. Institucije treba da podignu nivo  transparentnosti, time će poboljšati i nivo učešća građana u donošenju odluka. Transparentne institucije informišu građane, a kada su građani dobro informisani, mogu da se organizuju i da traže odgovornost. Ako institucije nisu transparentne, onda nema organizacije građana“, rekao je Rušiti.

On je kao primer opština koje su poboljšale nivo transparentnosti naveo Gračanicu i Štrpce.

Vesa Balja iz Udruženja novinara Kosova kaže da je ovo Udruženje u vezi sa pristupom informacijama od javnog značaja objavilo izveštaj pod nazivom „Javni novac potrošen na medije“, sa ciljem upoznavanja javnosti sa tim kako su lokalne ili centralne institucije trošile novac namenjen medjima i koliko su bile transparentne.

„Zahteve smo poslali u 63 institucije, a dobili smo odgovore od 35, i to govori o tome na kakvom nivou je transparentnost institucija, ne samo u vezi istraživanja, već i u drugim oblastima koje su vezane za transparentnost“, navela je Balja.

Darko Dimitrijević iz Udruženja novinara Srbije na Kosovu rekao je da su najveće zloupotrebe prilikom dodele novca koji je namenjen medijima.

„Već tri godine ne postoji javni poziv za sredstva u manjinskom fondu za medije pri kabinetu premijera Kosova, pri Kancelariji za zajednice.  Ne postoji javni poziv ni u mnogim drugim intitucijama koji opredeljuju sredstva za finansiranje programskih sadržaja u medijima i to je jedan veliki problem“, istakao je Dimitrijević.

Dimitrijević je naveo i problem transparentnosti po pitanju programskih aktivnosti.

„Tu naši mediji imaju velikih problema, pre svega kada je u pitanju prisustvo ili odgovaranje na pitanja onih koji predstavljaju građane. U prvi plan ističem javni interes, malo je predstavnika koji danas žele da odgovaraju na pitanja novinara, pogotovu onih koji dolaze iz vladajuće partije, Srpske liste. Većina naših medija ima problem da u svoj program dovede ljude koji su na pozicijama i koji bi trebalo da odgovaraju na neka pitanja. S druge strane, oni pokušavaju da nekim saopštenjima iskažu svoja mišljenja, a ta saopštenja često ne liče ni na šta, i često je malo toga iz tih saopštenja upotrebljivo“, objašnjava Dimitrijević.

Dane Koruga ispred OEBS-a kaže da su zakoni na Kosovu generalno dobri, ali problem nastaje kada je njihova primena u pitanju. On je skrenuo pažnju na novi Zakon o uvidu u javna dokumenta.

„Novim zakonom institucije su u obavezi da u roku od 7 dana, ko god traži uvid u javna dokumenta, a da je dokument naravno javan, dobije uvid u njih, i ukoliko postoji žalba, da im se omogući da dobiju pomoć zaštitnika građana. Pored toga, ono što vidimo je da određene stvari nisu date na uvid javnosti, u tim kategorijama su troškovi zvaničnika, ugovori, auto-putevi, druga dokumenta od posebnog značaja i posebno sudske odluke o objavljivanju javnih dokumenta, tu vidimo neke probleme“, rekao je Koruga.

On je naveo da se zakonom uspostavlja i Agencija koja bi trebala da nadzire primenu ovog zakona, te da je „mišljenje OEBS-a da bi građansko društvo trebalo da služi kao kontrolor i prati primenu Zakona u skladu sa potrebama javnih institucija“.

Madžide Demoli Nimani iz Nevladine organizacije „Folj“ kaže da je kada je reč o potrošnji javnog novca, „pravo građana da znaju kako su sredstva potrošena“.

„Ja verujem da će novi Zakon o uvidu u javna dokumenta koji je pre nekoliko dana objavljen u službenom glasniku, kao i Zakon za zaštitu ličnih podataka, biti u nadležnosti komesara koji će biti odabran. Verujemo da će to uticati na povećanje  transparentnosti, i da će pojedinci unutar neke institucije biti kažnjeni zbog neispunjavanja svojih obaveza. To će imati poseban efekati i službenici će biti odgovorniji“, rekla je Demoli Nimani.

Javnu debatu na temu „Zašto je transparentnost institucija važna i koliko su kosovske institucije transparentne u svom radu?“ organizovao je Medija centar u Čaglavici, a finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo.