Indeks rodne ravnopravnosti – mehanizam za smanjenje rodnog disbalansa

vesti 25.02.2020 Radio Kontakt Plus

Indeks rodne ravnopravnosti je jedan od mehanizama za unapređenje jednake zastupljenosti žena i muškaraca. Pored toga, njegova osnovna funkcija je da pomogne u poštovanju rodno odgovornog budžetiranja.

Njegova primena može pomoći tako što će pokazati da li se u nekoj instituciji ili organizaciji poštuje rodna ravnospravnost i ukoliko ne, na koji način se na vreme mogu pokrenuti određene aktivnosti u cilju smanjenja postojećeg rodnog disbalansa. 

Nevladina organizacija Udruženje poslovnih žena (Women business association) u Mitrovici sprovodi projekat “Indeks rodne ravnopravnosti”.

Glavna aktivnost tokom implementacije projekta bila je radionica koja je imala za cilj edukaciju lokalnih institucija - Centra za socijalni rad, tržišta rada, nevladinih organizacija… kako bi se upoznali sa sistemom indeksa rodne ravnopravnosti , kaže za Kontakt Plus Olivera Milošević iz WBA.

Za određivanje indeksa rodne ravnopravnosti koriste se dve metode - kvanitativna i kvalitativna, gde je bitno na kojim pozicijama se nalaze određene osobe.

Milošević objašnjava da, ako gledamo na primer zapošljavanje žena i muškaraca i plate koje primaju na određenim pozicijama, kada su u pitanju poslovi sa srednjom stručnom spremom, gde je prosečna plata na Kosovu oko 400 evra, na tom nivou su žene i muškarci približno jednaki.

Međutim, kada su u pitanju primanja od 600 evra i više, taj odnos indeksa rodne ravnopravnosti ide u prilog muškaraca, i to u odnosu 80:20 procenata, ukazuje Milošević.

“Žene su u manjem broju na pozicijama koje nose veću platu. U pitanju su poslovi za osobe sa visokom stručnom spremom i te pozicije su popunjene više muškarcima i na taj način ukazujemo na problem da nema dovoljno ženana pozicijama načelnika, direktora, profesora i slično” – kaže Milošević.

Napominje da to ne znači da nema obrazovanih žena, već da, iako ih ima, ne nalaze se na takvim funkcijama.

“Analiza u obrazovanju pokazuje da su devojke mnogo uspešnije na fakultetima nego muškarci, kako po proseku ocena, tako i po redovnosti završavanja studija. Međutim, kod zapošljavanja se pojavljuje određena barijera, i dolazi do tog odnosa 80 prema 20 odsto za muškarce, kada su u pitanju rukovodeće pozicije u organizacijama” – kazala je Milošević.

Ona ukazuje da se indeks rodne ravnopravnosti ne radi samo u korist žena, već za sve podjednako, jer u nekim oblastima, kao što su zdravstvo i obrazovanje, žene jesu više zastupljene, kada je reč o broju zaposlenih, dok je u primanjima taj indeks pogoršan, odnosno manje je žena na rukovodećim pozicijama. 

Na indeks rodne ravnopravnosti nadovezuje se i rodno budžetiranje, a sve u pravcu da lokalne samouprave i centralne vlasti, kada kreiraju budžet i plan rada ili bilo kakvu strategiju, imaju u vidu da taj indeks rade prosečno dva puta godišnje, i da preko njega obrate pažnju na rodno budžetiranje, ističe Milošević. 

Prema njenim rečima, Koordinacioni mehanizmi za rodnu ravnopravnost i borbu protiv nasilja u porodici, koji postoje već četiri godine, dobro su prihvaćeni u ovoj sredini, te stoga indeks rodne ravnopravnosti nije bio nov pojam, već je samo trebalo utvrditi način primene.

Na ovaj način, dodaje Milošević, mogu se edukovati stanovništvo, lokalne samouprave i institucije, po pitanju jednake zastupljenosti žena i muškaraca. 

Projekat, čija se realizacija završava u martu, podržan je od Mreže žena Kosova.