"Ima neka tajna veza": Pesnik koji sebe nije nazivao umetnikom

vesti 25.03.2022 Radio Kontakt Plus

Duško Trifunović stoji iza niza poznatih pesama koje i danas slušamo. Svojevrsni omaž ovom piscu i pesniku je monodrama "Ima neka tajna veza" Milana Dimića. Pred mitrovičkom publikom sinoć je igrao ovu monodramu pedeset i deveti put. 

"I kao mali i kroz odrastanje i školu i dane Duška Trifunovića na Palama odakle dolazim, nekako se sve to poklopilo da sam i kao klinac učio njegove tekstove, pesme, čitao neke njegove stvari, a kada sam sazreo i kada sam upisao glumu, znao sam da ćemo raditi zadatak monodrame na četvrtoj godini" - kazao je Dimić u razgovoru pre izvođenja monodrame. 

Sakupljao je materijal, podatke o Trifunoviću, analizirao njegove pesme, komunicirao sa njegovim prijateljima iz Novog Sada, Sarajeva, okoline... 

"Na njegovih 300 tekstova se komponovala muzika. Mnogi ne znaju da je on napisao 'Ima neka tajna veza', 'Šta bi dao da si na mom mestu', 'Glavo luda', 'Milicija trenira strogoću', i mnogo hitova za Jadranku, Indekse, Bijelo dugme, Tešku industriju, Vajtu, Zadravka Čolića, Arsena Dedića, Nedu Ukreden", objašnjava Dimić, dodajući da javnost nema dovoljno informacija ne samo o Trifunovićevim estradnim pesmama, već i o, kako je rekao, savršenoj poeziji. 

"Nekako mi je bio specifičan čovek, zanimljiv, nije voleo sebe da naziva umetnikom, zvezdom, živeo je život običnog čoveka, imao je dušu, nije se bavio onim materijalnim, nije čak mnoge hitove koje je napisao naplaćivao, i te kako ga je to u životu koštalo i taj nesretni rat koji se desio, pa je on izbegao u Novi Sad, živeo je u vozu 15-20 dana dok nije dobio stan od Novog Sada" - prepričava Dimić detalje Trifunovićeve biografije. 

Monodramu igra već tri godine. Izvođenje u Kosovskoj Mitrovici je 59. po redu. 

"Pedeset i pet minuta sam na sceni, igram Duška u prvom licu, još 8 likova se pojavljuje sa njim na samoj sceni. Veoma zahtevno i fizički i psihički, nekako se sa godinama igranja sve to iskristalisalo, sa zadovoljstovm igram uživam od prvog minuta do 55." - dodaje Dimić. 

Ovu monodramu igrao je širom regiona, ali i u inostranstvu - u Srbiji, Hrvatsoj, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, na velikim festivalima takođe. Sledi turneja u Sloveniji, Švedskoj, Norveškoj, te ponovo u Nemačkoj.  

"Nekako su ljudi stvarno prepoznali i meni je drago da sam Duška nekako izdigao iz tame. Opet, ljudi su se o njega ogrešili, neki koji su pevali njegove pesme ga nisu pominjali, ali vidim da stvarno ovo što radim traje i publika je tu da oceni valja li, ili ne. Za sada su kritike pozitivne. Naravno, uvek se trudim da iznova donesem novu energiju i ovo mi je svojevrsno ispitivanje terena", kaže naš sagovornik. 

Dimić se sa publikom na KiM nije sretao na "daskama koje život znače", pa mu je sinićno izvođenje bilo i ispitivanje sinergije između njega i publike:  

"Drago mi je i želim da vam se zahvalim što sam na Kosovu. Prvi put sam ovde i nekako mi je srce puno kad vidim da su tu naši ljudi, imamo sličan identitet, mogu reći da smo gorštaci, nekako se borimo u nekom pravoslanom, nacionalnom, patriotskom duhu".