I u eri moderne tehnologije treba odvojiti vreme za knjigu

grad 05.10.2016 Radio Kontakt Plus

Gradska biblioteka ‘’Vuk Karadžić’’ u Kosovskoj Mitrovici ima dugogodišnju izdavačku delatnost i jedna je od matičnih biblioteka u Republici Srbiji. Osnovana je 1945. godine i predstavlja najstariju ustanovu kulture u gradu, a nastavila je tradiciju starih bibliotekara koji su utrli put savremenom srpskom bibliotekarstvu, kaže za Kontakt Plus direktorica Gradske biblioteke ‘’Vuk Karadžić’’, Olivera Stević.

Prostor u kojem se biblioteka nalazi već dve godine, prema njenim rečima, postaje mali za potrebe knjižnog fonda kojim ova ustanova raspolaže. ’’Iako zadovoljava standarde i potrebe biblioteke, svaki santimetar korisnog prostora je iskorišćen. Nadam se da će Privremeni organ opštine uvideti da je biblioteci potrebno više prostora i da će se jednog dana biblioteka u ovom severnom delu smestiti u neki adekvatniji prostor, na duži period, jer smo mi u južnom delu raspolagali prostorom od 1.000 kvadratnih metara’’, naglasila je Stević.

Knjižni fond biblioteke je dostupan svima i nema starosne granice za osobe koje se žele učlaniti. Porodice mogu da koriste i jednu člansku kartu, uslov za učlanjenje su samo lična karta na uvid i članarina u iznosu od 500 dinara za period od 12 meseci od dana upisa. Svi imaju jednake uslove za učlanjenje i korišćenje knjižnog fonda, kao i računara koje biblioteka poseduje. Zaposleni u biblioteci ističu da su tu kako bi svima izašli u susret, da savetima i preporukama korisnike na najbolji način uvedu u svet knjige.

‘’Korisnici biblioteke jesu oni kojima je knjiga iznimno potrebna, nije sve na internetu dostupno, ozbiljan student ipak mora da zna da je knjiga nezamenljiva i da će iz nje najviše da nauči’’, istakla je Olivera Stević i dodala da je biblioteka ‘’Vuk Karadžić’’ i mali izdavač. U toku ove godine biblioteka je izdala tri naslova, a objavljene knjige predstavljaju se i kroz poseban elektronski katalog, koji je dostupan korisicima sajta.

Biblioteci je, kaže Olivera Stević, potrebno više finansijskih sredstava za nabavku knjiga, jer količina novca koju dobiju za jednu kalendarsku godinu nije dovoljna kako bi zadovoljila potrebe čitalaca. Ipak i pored tih problema, zaposleni u biblioteci nastoje da uvek imaju najnovije naslove i najnovija izdanja.

Sajmove knjiga koje je biblioteka organizovala otvarali su naši čuveni pisci poput Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića, a sajmovima su prisustvovali mnogi naši akademici. Međutim, sa nedostatkom finansijskih sredstava biblioteka više nije u mogućnosti da organizuje sajmove i dovodi pisce, ali uspeva da, ipak, u okviru raspoloživog budžeta, organizuje određene aktivnosti. Stević ističe da dva puta godišnje biblioteka, kao domaćin, u svet knjige uvodi polaznike predškolske ustanove Danica Jaramaz i tom prilikom zaposleni u biblioteci nastoje da, kroz različite interesantne aktivnosti, igru i razgovor najmlađe zainteresuju za pisanu reč.

Biblioteka raspolaže fondom od 30 000 knjiga, a najveći broj korisnika čine učenici i studenti, oko 70 odsto, dok 30 odsto čine ostali građani, domaćice, penzioneri. Čitaoci svakodnevno posećuju biblioteku, posebno u poslepodnevnim časovima, kada se deca vraćaju iz škole ili kada studenti završe sa predavanjima. Do informacija o novim knjigama čitaoci dolaze putem novina, interneta i top lista najčitanijih knjiga, a radnici biblioteke često korisnicima preporuče knjigu u skladu s procenom koja bi im vrsta žanra najviše odgovarala, istakla je bibliotekarka Dragana Gočmanac i dodala da korisnici biblioteke čitaju dosta knjiga novih domaćih spisateljica, ali i ruske savremenike poput Zahara Prilepina, ne samo klasike poput Tolstoja i Dostojevskog.

Ona je čitaocima preporučila knjigu autorke Harper Li ‘’Idi postavi stažara’’, koja je nastavak knjige ‘’Ubiti pticu rugalicu’’, knjigu Miča Elbona ‘’Petoro ljudi koje srećeš u raju’’, knjige Dragana Velikića i poručila im da pokušaju da odvoje vreme za uživanje u knjizi.

Trude se, kaže Gočmanac, da nabave najtraženija izdanja knjiga, a najzastupljenije su beletristika, srpska i američka književnost. Pored njih, biblioteka raspolaže velikim brojem knjiga iz oblasti stručne literature, filozofije, istorije, religije, umetnosti, lingvistike, politike.

(image)

Svetlana Bulatović, bibliotekarka na dečjem odeljenju kaže da deca pored obavezne lektire čitaju i tokom raspusta, uglavnom popularne knjige i knjige koje su im prijatelji preporučili. Odeljenje sadrži lektiru za osnovce i učenike srednjih škola, a deca pored obavezne školske literature čitaju i tokom raspusta. Pored lektire, dečje odeljenje sadrži beletristiku, knjige dečjih pesama, drame, romane, pripovetke, bajke, basne, istorijske i stručne knjige, a najtraženije su knjige autora Gradimira Stojkovića, Slobodana Stanišića, zatim istorijske dečje knjige, Andersenove bajke i bajke braće Grim.

Direktorica Gradske biblioteke ‘’Vuk Karadžić’’, Olivera Stević rekla je da im predstoji učešće na Sajmu knjiga u Beogradu, gde biblioteka kao izdavač izlaže svoja izdanja i knjige zavičajnih stvaralaca, kao i sve ono što su okviru izdavačke delatnosti tokom godine radili, a svoja izdanja predstaviće na štandu Kosova i Metohije.