I ovaj Dan planete Zemlje Mitrovica i Zvečan dočekuju kao najzagađenije opštine na KiM

vesti 22.04.2021 Radio Kontakt Plus

Ići u korak sa vremenom, parola je kojom se većina vodi. Međutim, kada je očuvanje životne sredine u pitanju, više je nego očigledno da koračamo pogrešnim i ne tako inovativnim stazama.

Da li samo jednom godišnje, kada se obeležava Dan planete Zemlje, treba da se podsetimo toga koliko je važno očuvanje životne sredine ili smo ipak dužni da svakodnevno brinemo o našim rekama, zemlji koja nas hrani, vazduhu koji dišemo?

Došli smo do toga, da u 21. veku, skoro nema segmenta životne sredine koji nije ugrožen, bilo da je reč o vazduhu, vodi ili zemljištu. Izuzetak nisu ni sve četiri opštine na severu Kosova, naročito Kosovska Mitrovica i Zvečan, ukazuju sagovornici Radija Kontakt Plus.

Mnogi kažu da je naše shvatanje po pitanju ekologije na znatno većem nivou, ali koliko smo napravili korak više da razumemo u kojoj meri svako od nas može da ima ulogu u tome da zaštiti životnu sredinu?

„Prođite dolinama reka na području Kosova i Metohije i samo će vam se reći. Sreća da sad kreće to zelenilo koje će prekriti našu bruku koja se neće videti toliko. Muka je naša da to tako postoji. Kad nema lišća, i kad prođete pored tih reka, videćete na pojedinim mestima do trećine drveća zakačene kese, plastične materijale, svega i svačega... I kad to vidite, jasno nam je da priča da se svest u narodu širi, nije baš u potpunosti tačna. Jeste svest daleko viša i bolja u odnosu na prethodnih pet ili 10 godina, tačno je da u poslednje vreme postoji sve veće interesovanje, ali očigledno je da naša svest još nije došla dotle da razmišljamo u tom pravcu, da npr. ne bacamo kesu kroz prozor automobila, pikavac... To kad budemo kod sebe nivelisali, već ćemo imati značajan napredak“, ukazuje profesor na Katedri za preventivnu medicinu Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Aleksandar Ćorac.

Stvarajući “život na dugme”, savremeni čovek je, sa druge strane, još više narušio životnu sredinu, smatra Jovana Galjak, diplomirani inženjer zaštite životne sredine.

“Danas svi voze automobile. Jedan čovek ima i po dva-tri automobila. Imamo sagorevanja iz kuća, koriste se drva, loži se. Ranije su ljudi imali bašte, gajili su povrće, voće itd. Vidimo da ljudi više neće da se muče, pa kupuju npr. smrznuto povrće. Sada imamo mnogo drugačiji oblik otpada u odnosu na raniji period. Nije isto baciti kesu i baciti organski otpad. Ja ne mogu da tvrdim da su ljudi poboljšali svest o životnoj sredini kad ih svakodnevno gledam kako, pored kontejnera koji postoji, pune kese bacaju u Ibar.“

Ovo je, nažalost, samo jedan segment koji u velikoj meri doprinosi ugrožavanju životne sredine. Ogroman uticaj, između ostalog, svakako ima i industrijski otpad.

Po rizicima koje nosi, sagovornici Radija Kontakt Plus, mišljenja su da se sam pojas Kosovske Mitrovice i Zvečana može smatrati najzagađenijim delom na Kosovu i Metohiji. 

Iako Trepča ne radi punim kapacitetom, ona i danas produkuje zagađenje, ukazuju naši sagovornici.

„U vreme dok je Trepča bila u jeku, Kosovska Mitrovica je zajedno sa Zvečanom, apsolutno bila najzagađeniji grad. Mnogi kažu da Trepča sada ne radi. To nije tačno. Sada Trepča ne proizvodi olovo i cink kao finalni proizvod, nego proizvodi predproizvod. To je taj koncentrat iz flotacija koji se dobija, koncentrat rude, ali sve ono što ostane iz proizvodnje, to ostaje. Svedoci smo da te jalovine rastu, tako da za tom proizvodnjom ostaje jalovinski materijal“, naglašava profesor Ćorac.

Pozivajući se na rezultate analiza koje je sprovela u Beogradu, Jovana Galjak ukazuje da se velika količina teških metala nalazi u našoj okolini.

„Npr. ’Gornje polje’, jalovište koje se nalazi između Zvečana i Mitrovice ima veliki uticaj, prvenstveno na životnu sredinu, a i na stanovništvo koje živi tu. Ranije se nije vodilo računa. Sve te industrijske deponije možete da vidite da su odložene na samim obalama reka. U januaru smo imali poplave. Videli smo veliku koncentraciju teških metala koja je prenešena spiranjem brana flotacijskog jalovišta i izlivanjem Ibra. Pored Ibra imamo ljude koji se bave poljoprivredom, imaju bašte. Uzimala sam uzorke i tu, gde se pokazalo prisustvo značajne količine teških metala. Takođe, u Rudaru je detektovana živa i nakon ispitivanja njene biodostupnosti, u nekim uzorcima je bila lako dostupna. Trepča i dalje smanjenim kapacitetom radi, ali kada kiša pada, povezuje se sa sumporovim i azotovim oksidima u vazduhu, onda nastaje kisela kiša određene pH vrednosti, koja dozvoljava da živa bude dostupna živim organizmima.“

A sve su to zagađujuće čestice koje kod čoveka izazivaju najteža oboljenja, prvenstveno kancer, a i mnoge druge efekte.

„Mogu slobodno da kažem da je ljudsko zdravlje značajno ugroženo. Flotacijska jalovišta, odnosno, sve te deponije su ogoljene bez odgovarajuće vegetacije, tako da postoji mogućnost raznošenja tih čestica u životnu sredinu. Mi smo konkretno radili teške metale koji spiranjem putem padavina dospevaju u podzemne i površinske vode. Imamo eolsku eroziju koja te čestice prenosi u životnu sredinu. Takođe imamo i atmosfersko taloženje, iako Trepča ne radi punim kapacitetom. Odgovarajuća količina čestica se prenosi u životnu sredinu, prvenstveno mislim na teške metale, a takođe su tu i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte“, upozorava Galjak i dodaje da je analizom takođe utvrđeno da je u zemljištu i vodi prisutna i ne tako mala količina arsena.

„Pružena mi je mogućnost da odredim i biodostupnost, odnosno, koliko su te zagađujuće komponente, kao što su teški metali, dostupni živim organizmima. U kojim se oblicima oni javljaju. Recimo u obliku kog jedinjenja i koliko je ono toksično za životnu sredinu. Tim istraživanjem smo utvrdili da se arsen povezuje sa drugim metalima. Takođe, tu je i arsenolit, odnosno arsen oksid koji je jako toksičan za životnu sredinu. Mi smo to detektovali i dokazali da je životna sredina zagađena tim jedinjenjem. Prvenstveno mi je arsen bio zanimljiv, jer se baš pokazao u značajnim količinama.“

Kada su u pitanju sve četiri opštine na severu Kosova, zajednički problem je neadekvatno odlaganje komunalnog i medicinskog otpada.

„Na svakom koraku se može videti otpad. Najgore je što je sve to locirano na obali reke Ibar, pa značajna količina dospeva u rečno korito. Određena količina otpada iz Mitrovice i Zvečana transportuje se u Gazivodama. To je mesto pored ribnjaka gde se odlaže otpad, tzv. smetilište. Takođe, u Zubinom Potoku imamo problem da od Rožaja jezerom pluta ogromna količina plastičnih flaša i ostalog otpada, a taj se problem već godinama pojavljuje. To je nešto što mora da se reši, jer nam je jezero po svim fizičkim i hemijskim parametrima za sada čisto. Ono je naše bogatstvo koje nama mnogo znači. Pre svega, napravljena je fabrika koja će nam omogućiti pijaću vodu, služi ljudima za vodosnabdevanje i mnoge druge svrhe. Koristi se za termoelektrane. Za sve treba čovek da se zapita i da se dozove pameti da shvati da se taj komunalni otpad ne sme tako odlagati“, kategorična je Jovana Galjak.

Ništa manji problem nije i postupanje sa medicinskim otpadom, ističe profesor Ćorac.

„Taj otpad trenutno nema adekvatan sistem upravljanja i on uglavnom završava na komunalnim deponijama, gde ne bi smeo da završi pre određenog tretmana. Većina tog otpada i treba da završi na toj deponiji, ali ne direktno iz bolnice u kontejner, pa u deponiju, nego u bolnici da se izvrši selekcija, pa onda da ode na tretman – da se određenim postupcima taj rizik smanji. Ako je npr. infektivni otpad, da se izvrši sterilizacija, da se ubiju bakterije, pa posle toga da ide na komunalnu deponiju, jer tada više nije opasan. Sa druge strane, imamo druge vrste otpada, kao što su radiološki materijali, hemijski otrovi, ekotoksični materijali koji imaju poseban model uklanjanja, gde oni moraju posebno da se skupljaju i da se šalju u ustanove koje su sertifikovane za uništavanje takvog otpada. Dakle, sa postupanjem medicinskog otpada mora da se počne na njegovom mestu nastanka, odnosno, u zdravstvenim ustanovama, bez obzira da li su u pitanju državne ili privatne.“

Naši sagovornici su saglasni da sam problem životne sredine mora da se podigne na viši nivo. Najpre da se edukuje stanovništvo i da se radi na primeni održivog razvoja – povezivanje ekonomskog, socijalnog i ekološkog aspekta, za šta su dužni donosioci odluka koji godinama unazad zapostavljaju problem ekologije.

Za rešenje ovih problema, nade se polažu u Regionalnu sanitarnu deponiju“ Savina stena“ u mestu Srbovac, opština Zvečan.

„Mislim da je sanitarna deponija jako bitan faktor kako bismo smanjili zagađenje životne sredine na severu Kosova. Ona najpre podrazumeva pripremu podloge, odvajanje otpadnih voda, tretman otpada, sve ono što ne može da se reciklira da ide na deponiju, a ostalo na reciklažu kao što su plastične flaše, staklo, aluminijum, elektronski i električni otpad i sve ono što može da se odvoji, da se preradi i da se ponovo iskoristi kao sekundarna sirovina“, zaključuje Jovana Galjak.

Stručnjaci ukazuju na greške koje pravimo, a na nama je da iste ispravimo.