„Građanski identitet izvan etničkih podela“ – Zajednički rad na rešavanju problema

vesti 26.06.2019 Radio Kontakt Plus

“Kakve su nam političke elite, takav nam je i proces pomirenja….dok Briselski sporazum ne bude posvećen običnom čoveku, a ne politici, ne očekujem neki pomak po ovom pitanju…Proces Briselskih pregovora pretvorio se u medijski rat između Beograda i Prištine, najmanje ‘poena’  osvojili  ljudi koji žive ovde…proces pomirenja i tranzicione pravde treba više premestiti ka civilnom društvu koje može više uraditi na tom polju…” – istaknuto je, između ostalog, na jednom od panela u okviru foruma „Građanski identitet izvan etničkih podela“, u organizaciji NVO Aktiv iz Mitrovice.

Forum „Građanski identitet izvan etničkih podela“ organizovan u cilju unapređivanja interakcije i saradnje između srpskih i albanskih nevladinih organizacija na Kosovu održan je danas u Prištini.

U okviru foruma, održane su tri panel diskusije, o ulozi tranzicione pravde kao oruđa pomirenja,  dijalogu Beograda i Prištine, o ugroženosti prava zajednica na Kosovu i da li bi sinergija nevećinskih i većinskih organizacija civilnog društva tu situaciju poboljšala.

Milićević: U obavezi smo da zajedno radimo na stvaranju boljeg ambijenta i modela za međusobno razumevanje i prevazilaženje podela

Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv istakao je u uvodnom obraćanju da je danas svim etničkim zajednicama na Kosovu podjednako važno unapređenje kvaliteta života, jednaka prava i poštovanje svih zajednica, kvalitet obrazovanja i mnoge druge teme koje nemaju politički, već zajednički imenitelj – izgradnja zajedničkih ciljeva i zajedničke budućnosti unutar, a ne izvan Kosova.

Za tako nešto, ukazao je Milićević, neophodni su određeni preduslovi, zasnovani  pre svega na iskrenom pristupu jednih prema drugima. 

On je naveo i da je saradnja koja postoji ograničena na tzv.neutralna pitanja, za koja se smatra da podjednako utiču na obe zajednice i generalno ne dodiruju oblasti koje se prirodno percipiraju kao etnička.

(image)

Milićević je napomenuo da se ne može ignorisati ni činjenica da je, između ostalog, i jezička barijera među mlađim generacijama dodatni izazov i teret čitavog društva, koji stvara još veći jaz, i za šta još ne postoji sistemsko rešenje.

“U obavezi smo da zajedno radimo na stvaranju boljeg ambijenta i modela za međusobno razumevanje i prevazilaženje ovakvih podela. Ujedno, to je naša dužnost i obaveza prema budućim generacijama, koje bez sumnje zaslužuju dostojanstven život zasnovan na pravim vrednostima za koje se istinski, kao organizacija, zalažemo. Ovo nije niti sme biti fikcija, već zajedničko zalaganje svih organizacija civilng društva na Kosovu u pronalazenju načina za prevazilaženje podela u oblastima koje su do sada viđene isključivo kao monoetničke” – rekao je Milićević. 

Jean-Hubert Lebet: Organizacije civilnog društva trebaju biti pravi pokretači građanskih inicijativa i stvarni pokretači promena

Ambasador Švajcarske na Kosovu Jean-Hubert Lebet istakao je da Kosovo treba dosta raditi na boljem obrazovnom sistemu, funkcionalnom zdravstvenom sistemu, poboljšanju uprave, borbi protiv korupcije i nezaposlenosti.

Ukazujući da se  primećuje nedostatak pravog građanskog aktivizma na Kosovu, on je istakao da se ovakav pristup treba i može promeniti i da organizacije civilnog društva trebaju biti pravi pokretači građanskih inicijativa i stvarni pokretači promena.

Poručio je i da bi samo iskreno bavljenje procesom suočavanja sa prošlošću  napravilo  pravu promenu. 

Ako je rad na suočavanju s prošlošću selektivan i politički instrumentalizovan, to može učiniti više štete nego koristi, naglasio je švajcarski ambasador.

Govoreći o dijalogu, Jean-Hubert Lebet  je rekao da do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije mora doći.

“Ali, da bi se normalizacija dogodila, mora postojati spremnost da se to postigne. Nažalost, ne vidim signale u tom pravcu ni iz Beograda ni iz Prištine” – rekao je švajcarski ambasador.

On smatra da je sever Kosova pod visokom kontrolom kriminalnih struktura koje, kako je rekao, upravljaju ne samo politikom i izborima, trgovinom i ekonomijom, već i kriminalnim aktivnostima. 

(image)

“Posle ubistva Olivera Ivanovića, bili smo svedoci  da je među ljudima koji žive na severu Kosova postojala tišina i strah. Mnogi se više ne usuđuju govoriti, bojeći se da će im se slično dogoditi. Nismo videli mnogo rezultata u ovom slučaju i to je zabrinjavajuće” – podvukao je Jean – Hubert Lebet.

U okviru prve diskusije, panelisti su govorili o ulozi tranzicione pravde kao oruđa pomirenja.

Diskutovalo se o slabostima i nedostacima u uspostavljanju pravnih i institucionalnih okvira za rasvetljavanje zločina počinjenih tokom sukoba kasnih 1990-ih, kao i o potencijalnim koracima koji bi se mogli preduzeti kako bi se ovi nedostaci ublažili.

Razgovorom je obuhvaćena i tema formiranje Specijalizovanih veća Kosova (SVK), njegove snage i slabosti i potencijalni uticaj na tranzicionu pravdu. 

Usledila je i diskusija o uspostavljanju Komisije za istinu i pomirenje, kao i njene uloge u zaštiti ljudskih prava.

Dimitrijević: Dok ne dođe do smene političkih elita, ne očekujem pomak po pitanju pomirenja i istine

Novinar i urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević smatra da smo, nažalost, daleko od pomirenja i istine.

Razlog za to vidi u političkim elitama na Balkanu i ocenjuje da dok ne dođe do njihove smene, teško da će se nesto promeniti.

Ocenjuje da većinsku zajednicu ne interesuju mnogo problemi ne samo srpske, nego uopste manjinskih zajednica na Kosovu koje su, smatra,  često po mnogim pitanjima marginalizovane.

Takođe, tu je i zadovoljavanje pravde, procesuiranje odgovornih za zločine sa jedne i sa druge strane, dodaje Dimitrijević.

“Strašni zločini su se desili i na jednoj i na drugoj strani i slažem se da svaki od tih slučajeva pojedinačno treba da završi na sudu. Ali bih isto tako voleo da porodice dece ubijene u Goraždevcu pronađu odgovor na pitanje ko je ubio njihovu decu. Mislim da već 20 godina po ovom pitanju tapkamo u mestu i dok ne dođe do te smene političkih elita, dok Briselski sporazum ne bude posvećen običnom čoveku, a ne politici, dok političari budu mahali tamo nekim slikama u Skupštini zarad nekih poena…sve dok budemo imali takvu situaciju, ne očekujem neki pomak po ovom pitanju” – istakao je Dimitrijević. 

(image)

Rapajić: Proces Briselskih pregovora se pretvorio u medijski rat Beograda i Prištine, najmanje ‘poena’  osvojili  ljudi na terenu

Aleksandar Rapajić, koordinator projekta u NVO Aktiv slaže se da Dimitrijevićem u oceni da kakve u nam političke elite, takav nam je i proces pomirenja.

Niko ne spominje žrtve druge strane, niti zločine svoje strane, niko ne želi da prihvati krivicu ni za šta, već se za sve optužuje druga strana, ističe Rapajić.

Trenutno su na vlasti u Beogradu i Prištini ljudi koji su direktno učestvovali u sukobu 1998. i 1999.godine, neki kao direktni učesnici, a neki kao politički podstrekači i sada očekujemo od tih ljudi da će nam doneti pomirenje, kaže Rapajić.

“Poslednji put kada su oni pokušali da nam donesu pomirenje, desio se rat, tako da ne možemo da cocekujemo da može da se desi nešto bolje sada kada oni treba da resavaju situaciju. Nema volje, nema želje za pomirenjem, postoji samo želja za političkim poenima, pokušavaju na svom terenu da se dobiju neki politički poeni u okviru svoje zajednice. Čitav proces Briselskih pregovora se pretvorio u medijski rat između Beograda i Prištine. Na kraju, najmanje ‘poena’ su osvojili  ljudi na terenu, koji žive ovde. Ako mogu da kažem da je najveća žrtva svega toga srpska zajednica na Kosovu preko čijih leđa sve to prelazi i koja na svaki problem koji nastane u odnosima Beograda i Prištine bude ta kolateralna šteta, bez obzira ko je kriv za to” – naglasio je Rapajić.

On je izrazio bojazan da će svi procesi inicirani od strane političkih institucija vremenom biti minirani i  ljudima koji su određeni da rade na procesu pomirenja i tranzicione pravde neće biti dozvoljeno da stvarno odrade taj proces.

Zbog toga, smatra Rapajić, taj proces možda treba više premestiti ka civilnom društvu koje, iako ima dosta problema u svojim redovima, može više da uradi na tom polju.

Rapajić napominje da zbog nedostatka pre svega želje političara i možda u neku ruku nesposobnosti sudova na Kosovu da rade na slučajevima i zločinima, imamo situaciju da mora da se organizuje sud van Kosova koji će da radi na tim pitanjima - Specijalizovana veća u Hagu.

Da je postojala volja i da je bilo slučajeva da su rešeni zločini nad Srbima, ne bi ni bilo potrebe za takvim Specijalnim sudom, ističe Rapajić.

Sa druge strane, ukazuje on, Specijalni sud izaziva nove probleme pa se stvaraju neke kontramere na Kosovu, govori se o specijalnom sudu za zločine koje su Srbi počinili na Kosovu, imamo priču o tužbi za genocid, u pripremi je Zakon za suđenje u odsustvu… 

"Sve te stvari samo se nadograđuju i ne stvaraju nikakve uslove za stvarnu tranzicionu pravdu i pomirenje među zajednicama” – smatra Rapajić.

Pa ipak, mišljenja je da  odnosi običnih ljudi, Srba i Albanaca, nisu toliko loši kao ranije.

“Sada više ne postoji pritisak Albanaca na Srbe i obrnuto, već se taj pritisak između ljudi nekako prebacio na institucionalni nivo. Sada na primer kosovske institucije prave ogromne probleme Srbima na Kosovu i otežavaju proces integracije, koristeći sve zakonske mogućnosti da otežaju normalan život ljudi. Dok se to ne promeni, mislim da ne možemo ići ka nekom ozbiljnom pomirenju među zajednicama” – rekao je Rapajić.

Bljakaj: Saradnjom Srbije i Kosova u procesuiranju zločina smanjio bi se prostor nekažnjivosti 

U kosovskoj Skupštini je 20 godina nakon sukoba na Kosovu usvojena rezolucija o genocidu Srbije. 

Na pitanje koliko će to uticati na odnose Srba i Albanaca, Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova (FHPK) podseća da je FHPK reagovao povodom toga.

Nijedna sudska institucija, uključujući haški Tribunal ili ostale sudove, nije donela nijednu presudu za zločine počinjene na Kosovu koja je ocenjena kao genocid, ističe Bljakaj.

“Bila je jedna zakonska osnova da se zločini na Kosovu proglase genocidom, mi smo reagovali jer Skupština nije mesto ili organ koji je kompetentan da okarakteriše jedno krivično delo kao genocid. Postoje sudovi koji treba time da se bave, da odrede dali je to tako. Nama ne treba Tribunal, imamo mi lokalne sudove. Sve što treba je da mi odlučimo da sarađujemo na pravnom nivou ili da dobijemo međunarodnu pravnu pomoć i kroz saradnju Srbije i Kosova za procesuiranje zločina koji su se desili. Ali da oni koji su počinili te zločine treba da znaju da će biti gonjeni sa dve strane. I to će biti veća pravda i za žrtve po meni. I smanjio bi se taj prostor nekažnjivosti i u Srbiji i na Kosovu” – rekao je Bljakaj. 

Na drugom panelu bilo je reči o stanju procesa dijaloga Beograda i Prištine uoči pregovora u Parizu, a panelisti su raspravljali o političkim dešavanjima na Kosovu i u Srbiji koja su doprinela zastoju, kao i o mogućim opcijama napredovanja.

U okviru trećeg, završnog  panela,  istraživalo se u kojoj meri su prava zajednica na Kosovu ugrožena i da li bi sinergija nevećinskih i većinskih organizacija civilnog društva tu situaciju poboljšala.

Forum je realizovan preko kancelarije za vezu NVO Aktiv u Prištini, uz podršku ambasade Švajcarske na Kosovu i uz delimičnu podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).