Filips: Rok za sporazum Beograda i Prištine ograničiti na godinu dana
vesti 22.07.2020 Glas Amerike
Aktivnije učešće Sjedinjenih Država u dijalogu Beograda i Prištine, koji je organizovan po bečkom formatu, moglo bi doprineti skorijem potpisivanju konačnog sporazuma dve strane, izjavio je direktor Instituta za ljudska prava njujorškog Kolumbija univerziteta Dejvid Filips (David L. Phillips), koji je ocenio da je predlog o razmeni teritorija bio gubljenje vremena.
Filips, nekada viši savetnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija i američkog Stejt departmenta, smatra da je potrebno da SAD izađu na scenu i upotrebe svoj uticaj u ohrabrivanju strana u razgovoru da postignu kompromis.
"Mogla bi se zatražiti promena strukture dijaloga koja bi podrazumevala prisustvo predstavnika SAD u prostoriji - ili bi Amerika mogla biti uključena na diskretniji način. Da u proces bude uključen diplomata sa kredibilitetom i integritetom", ukazao je Filips.
Filips je ocenio da je od presudnog značaja utvrditi sudbinu 1.500 nestalih osoba tokom rata, što može pomoći izgradnji poverenja između dve strane, ali i još važnije - da porodicama koje su izgubile najmilije donese mir.
On je ocenio da je "važno da predsednik Aleksandar Vučić jasno i nedvosmisleno saopšti da je Srbija posvećena članstvu u EU".
"Biće potrebno da izabere između evroatlantskih integracija i romanse koju održava sa Rusijom i Kinom", istakao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko je ozbiljan u vezi sa integrisanjem sa zapadnim zemljama, onda posrednik u dijalogu ima uticaj u procesu.
On je ukazao da je važno da obe strane u pregovorima budu fleksibilne i spremne na kompromis.
"Pre nego što dođemo do te tačke, potrebno je da Evropska unija izgradi poverenje sa kosovskom stranom. Vizna liberalizacija za kosovske građane prilično kasni i Evropska komisija trebalo bi da stavi tačku na to pitanje", ocenio je Filips.
Upitan šta bi trebalo da učini Kosovo, Filips je ocenio da Kosovo treba da primeni sporazume postignute u dijalogu i identifikuje nestale na svojoj teritoriji.
"Prvenstveno da primeni sporazum o Zajednici srpskih opština, bez izvršnih ovlašćenja u skladu sa odredbama Ustava, i principima koje je utvrdio Marti Ahtisari. Istovremeno, Srbija bi trebalo da poboljša stepen poštovanja manjinskih prava, pogotovo albanske manjine u Preševskoj dolini", rekao je on.
Filips je naveo da bi posrednici od obe strane trebalo da traže spremnost na ustupke.
"Za fleksibilnost je potrebno postojanje političke volje i to se u većoj meri odnosi na Beograd. Sada je ključni trenutak za oživljavanje dijaloga, za šta je potrebno političko liderstvo", istakao je on.
Filips smatra da ne bi trebalo gubiti još nekoliko godina vođenjem dijaloga o tehničkim pitanjima.
On je ocenio da "postavljanje određenog roka može primorati strane da donose teške odluke koje su im potrebne kako bi se postigao dogovor".