Fanatici Islamske države se vraćaju kući, Evropa u problemu

vesti 24.02.2019 RTS

Slom Islamske države/Daeša u Siriji i povratak na hiljade verskih fanatika u njihove izvorne zemlje, stavlja Evropu pred nove bezbednosne izazove.

Danas i sutra lideri EU razgovaraju o tome na sastanku sa Arapskom ligom u Egiptu, iako očekuju tek simboličke ustupke.

Teroristička milicija Daeš je preuzela ideološku matricu "islamističke internacionale" koju je početkom ovog veka utemeljila Al Kaida, s tim da je taj koncept usavršila, pre svega omasovila.

Sada se nalazi pred porazom, ali samo u Siriji, ne i u Iraku. Koliko je u toj terorističkoj organizacija bilo, ostalo, kroz nju prošlo, stranaca?

Prema upravo objavljenom izveštaju njujorškog Soufan centra za globalnu bezbednost i nove pretnje, negde oko 40.000, od toga dobra četvrtina iz Evrope, ako se tu uračuna i Rusija (blizu 4.000, mahom Čečena, aktuelnije informacije govore o 4.500).

Interesantni statistički podaci zaključno sa 2017. godinom (izveštaj za prethodnu godinu još nije završen) pokazuju da je 900 članova Islamske države sa Zapadnog Balkana, sa prominentnom zastupljenosti Kosova (317), Bosne (248), Makedonije (140) i Albanije (90). Srbija (50) i Bugarska (10) su na začelju.

Poredak evropskih zemalja po broju njihovih građana koji su iza sebe ostavili raj liberalne demokratije i priključili se Daešovoj terorističkoj internacionali je sledeći: Francuska (2.000), Nemačka (1.000), Velika Britanija (900), Belgija (550), Austrija, Švedska i Holandija, svaka oko 300. Iz Danske 150, iz Italije 110. Ukupno iz EU 5.000.

Iz Turske je u terorističku miliciju otišlo 1.500 njenih građana, iz SAD 130. Turska i SAD nisu evropske zemlje, ali kako po ambiciji i posledicama svojih nacionalnih politika deluju kao da jesu, podaci o njima su se našli u ovom izveštaju.

Nema sumnje, to je previše brojeva u jednom članku koji fokus stavlja na fenomen, a ne na statistiku. Ali brojevi su bili neophodni da bi skrenuli pažnju na razmere i mahom nepregledne procese terorističkog turizma, čije staze od izbijanja rata u Siriji 2011. prekrivaju Evropu kao polaznu, prolaznu i povratnu destinaciju.

Kad se od nekud krene u misionarenje, pogotovo ono oružanog tipa, logično je da će se preživeli jednog dana vratiti kući. Mogući razlozi su brojni - paket aranžman je istekao; tuđina je postala dosadna, opasna i nerazumljiva, a domaći ljudi nezahvalni; izvori finansiranja su presušili.

(image)

Povratak ratnika

Šta sa "povratnicima"? Evropa stoji pred masovnim pravnim, bezbednosnim i etičkim problemom.

Nema jedinstvenog pravila, svaka vlada se s tim nosi, uglavnom ne nosi, na specifičan način. U Austriji je na delu kombinacija racionalizacije, negacije, tipično bečkog humora (takozvani schmäh/šme), stoicizma i prevencije.

Racionalizacija: Prema proceni austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, od 320 austrijskih džihadista koji su se pridružili islamističkoj miliciji, još ih samo trećina deluje na terenu.

Negacija: Samo trećina od te trećine, dakle njih tridesetak, su austrijski državljani sa austrijskim pasošem. Osim toga, nisu ni svi od tih trideset nužno ni džihadisti, ni muškarci, jer se u barem šest slučajeva radi o ženama i deci džihadista. Kad se dakle ovog trenutka govori o povratnicima u Austriju, misli se na minimalne brojeve.

Bečki schmäh: Austrija će primiti natrag sve svoje državljane-džihadiste i njihove porodice i neće oko toga praviti nikakve probleme. Oni se međutim ne vraćaju kao grupa sa đačke ekskurzije. Teoretski, austrijska ministarstva spoljnih poslova i policije morala bi da šalju službenike na teren da u direktnim kontaktima sa osobama u pitanju i lokalnim administracijama rešavaju "predmete", to jest odlučuju od slučaja do slučaja.

Stoički humor: Od tih 320 austrijskih džihadista na privremenom radu u Siriji ili Iraku, njih 90 se već vratilo kući i to mnogo pre nego što je kurdski SDF (Sirijske demokratske snage, oružana snaga regionalne administracije u Rožavi, saveznici SAD) pozvao evropske vlade da "preuzmu svoje fanatike".

Od tih 90, svi su po povratku u Austriju privedeni, svima je suđeno, neki su u zatvoru, dobar deo je odslužio kaznu i već je na slobodi. Osim toga, nisu ni svi koji su tamo otišli ubijali. Neki su bili kuvari, šoferi i prevodioci, neki samo elektronski specijalisti za kontrolu društvenih mreža.