EP usvojio izveštaj za Kosovo: Srbija da ukine svoj glas protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, Priština da osigura povratnike…

vesti 10.05.2023 KoSSev

Sa 452 glasa ZA, 87 protiv i 76 uzdržana – Evropski parlement usvojio je izveštaj za Kosovo -  saopštila je na Tviteru izvestilac EP-a za Kosovo, Viola fon Kramon.

„Ovime je potvrđena naša nedvosmislena podrška evropskim nastojanjima i dostignućima Kosova“, kratko je poručila.

O izveštaju se glasalo nakon što je početkom aprila usvojen od strane Komiteta za spoljnu politiku. U njemu se, uz amandmane koji su međuvremenu podneti, predlaže da se zatraži od Srbije da povuče svoj glas protiv prijema Kosova u Savetu Evrope.

Ujedno se pozivaju kosovska vlada i predstavnici Srba sa Kosova da se posvete „istinskom dijalogu“,a to isto važi i za Beograd i Prištinu. Konstatuje se da tempo procesa pristupanja EU za obe strane zavisi od normalizacije odnosa. I u ovom izveštaju se pozivaju članice EU da priznaju Kosovo za koje se koriste termini poput republika i zemlja (country), a evroposlanici konstatuju da je njegova „nezavisnost nepovratna“. 

I dok se poziva Priština da uloži napore da se Srbi vrate u institucije, iskazuje se žaljenje zbog bojkota istih koji, navode „podstiču srpske nacionalističke političke stranke na Severu Kosova“.

Osim žaljenja, autori izveštaja iskazuju i zabrinutost, zbog toga što „nastavljaju da deluju kriminalne bande Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koje su bliske sa vladajućim SNS-om“.

Ovaj izveštaj koji je zapravo za 2022. godinu juče je u Evropskom parlamentu predstavila izvestiteljka ovog tela za Kosovo, Viola fon Kramon.

Pozdravi i čestitke zbog prijava za članstva i osuda BG – jer se protivi

U njemu se pozdravlja prijava Kosova za članstvo u EU, uz naglasak da ona „odražava kontinuiranu proevropsku orijentaciju njegovih građana“.

Ujedno se pozivaju države članice da daju Komisiji mandat da „bez daljeg odlaganja“ predstavi upitnik i da pripremi mišljenje o osnovanosti prijave „zemlje“.

U izveštaju se pozdravljaju navodi o podršci aplikaciji Kosova za članstvo u EU od strane predstavnika vlada Austrije, Hrvatske, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Italije, Litvanije, Holandije i Švedske.

Uz još jedno iznošenje stava da je „nezavisnost Republike Kosovo nepovratna“, pozdravlja se činjenica da ga je Izrael priznao još 2020. godine. Ujedno se podstiču zemlje koje su priznale Kosovo, a još uvek nisu uspostavile diplomatske odnose, da to učine.

Sa druge strane, podstiču se i države članice koje još uvek nisu priznale Kosovo, odnosno – Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, da to učine „bez daljeg odlaganja i tako mu omoguće da napreduje na svom evropskom putu ravnopravno sa zemljama kandidatima“.

U izveštaju se, međutim, naglašava zabrinutost zbog toga što pojedine države članice, kako se navodi, koriste institucionalne instrumente da „zakomplikuju“ napredak integracije regiona, uključujući za Kosovo.

Ujedno se ponovo pruža podrška aplikaciji Kosova za članstvo u Savetu Evrope, planu da se pridruži programu NATO-a – Partnerstvo za mir i zahtevima za članstva u drugim međunarodnim organizacijama kao što je INTERPOL.

Sa druge strane, pozivaju se organizacije i države članice da ne postavljaju „nikakve prepreke“ i da proaktivno podrže zahteve Kosova.

„Ponavlja se se da je put evroatlantske integracije put stabilnosti koji će garantovati napredak i bezbednost Kosova u budućnosti“, zaključuje se u izveštaju.

U izveštaju se iskazuje žaljenje zbog toga što je, kako navode, Kosovo trenutno jedina evropska demokratija koja još nije članica Saveta Evrope.

Sa druge strane, poziva se međunarodna zajednica da izvrši pritisak na Srbiju da se uzdrži od pokušaja da „svoju susednu zemlju – Kosovo izoluje sa međunarodne scene kampanjom protiv njenog priznavanja ili isključivanjem zemlje iz međunarodnih organizacija“.

Srbija se ujedno poziva da ukine svoj glas protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, odnosno, kako se navodi u izveštaju, glas „blokiranja kojim se zabranjuje Kosovu da bude član“ ove organizacije, kao i drugih međunarodnih organizacija.

Ujedno se napominje da bi Srbi sa Kosova imali koristi od članstva u Savetu Evrope, jer bi im to omogućilo da podnose žalbe u vezi sa ljudskim pravima Evropskom sudu za ljudska prava.

O Severu: Nastavljaju da deluju kriminalne bande Radoičića i Veselinovća, bliske sa SNS

I dok se poziva kosovska vlada da intenzivira svoje napore za stvaranje javne službe koja bi bila profesionalna, depolitizovana, raznolika i orijentisana na građane, ujedno se iskazuje žaljenje zbog bojkota pravosudnih institucija, koji, kako se navodi, „podstiču srpske nacionalističke političke stranke na Severu Kosova“.

Osim žaljenja, autori izveštaja iskazuju i zabrinutost, konkretno zbog:

„Izazovne situacije u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala na Severu Kosova, gde kriminalne bande Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koje su bliske sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, nastavljaju da deluju, negativno utičući na živote i budući izgledi građana Kosova u severnim opštinama“.

A posebno, odnosno, „duboko su zabrinuti“ zbog nedostataka istrage i krivičnog gonjenja ubistva opozicionih lidera na Severu Kosova – Olivera Ivanovića i Dimitrija Janićijevića.

Pozivaju se kosovske vlasti da pojačaju svoje napore i otkriju političku pozadinu ovih ubistava.

Sa druge strane, pozdravlja se povećan broj „uspešnih operacija koje su usmerene na organizovani kriminal, a koje uključuju međunarodnu i prekograničnu saradnju“.

Ipak, naglašavaju da je postignut ograničen napredak u istrazi i krivičnom gonjenju takvih slučajeva.

Priština se poziva i da obezbedi kvalitetan prevod zvaničnih dokumenata i zakona na srpski jezik.

Kosovska vlada se ujedno poziva da deluje „izuzetno osetljivo“ i poštuje zakone kada je reč o eksproprijaciji zemlje na Severu Kosova, te da se predvide periodi za konsultacije i da mogućnost građanima da se suprotstave svakoj odluci pre nego što postane pravosnažna.

U izveštaju se osuđuju sve aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost i proces pomirenja navodeći, između ostalog, tenzije na Severu, ranjavanje srpskih mladića u Štrpcu, napad na kancelariju OIK-a u severnom delu Mitrovice, paljenje automobila na Severu, podizanje barikada, ali i raspoređivanje specijalnih snaga.

Ispitati da li je Vagner na Severu

U izveštaju se, kako se navodi, osuđuju pokušaji Rusije da izvrši uticaj na Zapadni Balkan „putem eksploatacije kulturnih, etničkih i verskih podela i destabilizacije prodemokratskih snaga“.

Sa druge strane, izražava se zabrinutost zbog „hibridnih pretnji, uključujući prisustvo ruske Vagner grupe u Srbiji“.

Izveštajem se takođe poziva kosovska vlada da istraže navodno prisustvo plaćenika ruske grupe Vagner na Severu Kosova.

„U tom pogledu izražava se ozbiljna zabrinutost zbog ruskih grafita Vagner grupe koji su se pojavili u javnim prostorima u severnim regionima Kosovska Mitrovica i Zvečan“, dodaje se.

Osuđuju se česti napadi na Srbe povratnike i traži dijalog Prištine sa SPC

Ujedno se iskazuje žaljenje zbog toga što i dalje postoje mnoge prepreke za povratak osoba koje su prisilno raseljene tokom sukoba i osuđuju „česti napadi na srpske povratnike“.

„Poziva se Vlada Kosova da osigura da raseljenim licima budu odobrena imovinska prava, pristup dokumentima i državljanstvo, kao i upotreba srpskog jezika u javnoj upravi“, navodi se u izveštaju.

Sa druge strane, podstiče se kosovska vlada da ponovo uspostavi odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju pronalaženja održivih rešenja za zaštitu i očuvanje lokaliteta nasleđa.

U Izveštaju se izražava i zabrinutost zbog kontinuiranog nesprovođenja presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. u vezi sa manastirom Visoki Dečani.

Ujedno se ponovo poziva kosovska vlada da hitno primeni presudu, u skladu sa „svojom posvećenošću vladavini prava i poštovanju nezavisnog pravosuđa“.

Dijalog, kompromis, ali i uzajamno priznanje

U izveštaju se ističe žaljenje zbog toga što su, kako navode, inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukture Kosova i dalje veoma ograničene.

Sa druge strane, pozdravlja se, kako se navodi, pojačan dijalog kosovske vlade sa Srbima tokom prošle godine i šalje poziv da se isti unapredi.

„Pozivaju se Vlada Kosova i predstavnici kosovskih Srba da se dalje posvete istinskom dijalogu kako bi se povećalo međusobno poverenje“, ali i da Beograd i Priština primene obaveze iz dijaloga.

Ujedno se pozivaju Srbi sa da se vrate u kosovske institucije i da „dalje ne eskaliraju tenzije na terenu“.

„Ponovo se potvrđuje da je pomirenje i uključivanje srpske zajednice na Kosovu od suštinskog značaja za osiguranje stabilnosti u zemlji i za napredak u normalizaciji odnosa Prištine i Beograda“, navodi se.

I dok se poziva kosovska vlada da pojača napore za reintegraciju Srbija, izražava se zabrinutost zbog „dosledne propagande Srbije da su Srbi na Kosovu ugroženi“.

Sa druge strane, ponavlja se podrška dijalogu i pozivaju Beograd i Priština da se uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa.

Iako se pominje kompromis, u istoj rečenici se navodi da bi trebalo postići „sveobuhvatan, pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, zasnovan na uzajamnom priznavanju, u skladu sa međunarodnim pravom i bez daljeg odlaganja“.

„Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, zasnovana na uzajamnom priznavanju, od suštinskog značaja je za osiguranje evropske budućnosti obe zemlje. Pozivaju se obe strane da izbegavaju zapaljivu retoriku i da pojačaju napore u cilju pronalaženja obostrano prihvatljivih rešenja o kojima se pregovara u skladu s principima i vrednostima EU“, naglašava se u izvešetaju.

Takođe se poziva na punu implementaciju, u dobroj veri i blagovremeno, svih prethodno zaključenih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zjednice opština sa srpskom većinom.

U ovom izveštaju se ujedno konstatuje da su uočeni „pozitivni signali o deeskalaciji tenzija sa obe strane“, te se pozdravlja prihvatanje predloga EU, ali i poziva Srbija da sporazum zvanično potpiše, a obe strane ga sprovedu.

Kada je reč o ZSO, ujedno se pozivaju EU i SAD da podrže vlasti u Prištini u radu na implementaciji ZSO.

Sa druge strane, konstatuje se da ZSO „mora biti u skladu sa Ustavom Kosova“.

Kramon, kao i izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, održaće danas konferenciju za štampu a nakon glasanja o izveštajima Evropskog parlamenta.

Izveštaji o proširenju su odgovor Evropskog parlamenta na godišnje izveštaje Evropske Komisije o zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pridruživanja EU.

Rezolucije usvojene na plenarnoj sednici predstavljaju zvanični stav Evropskog parlamenta u pogledu odnosa EU prema ovim zemljama.

KoSSev