Dve decenije Bundesvera na Kosovu
vesti 28.06.2019 Dojče vele, RTS
Dvadeset godina nakon početka misije Kfora na Kosovu su poslanici nemačkog Bundestaga po 21. put glasali da se produži učešće Bundesvera u toj misiji – doduše u manjem obimu. Umesto dosadašnjih 800 vojnika, najviše će moći da se pošalje njih 400. Ali to su maksimalne dozvoljene brojke – na terenu trenutno ima još svega 68 pripadnika Bundesvera.reba da nastane "inovacioni park".
Za produženje mandata glasala su 493 poslanika, protiv je bilo 146, a šestoro se uzdržalo. Nastavak misije na Kosovu podržali su, osim vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokrata, još Zeleni i Liberali dok su protiv bili poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i Levice. Debata u kojoj su izneti različiti stavovi trajala je oko 45 minuta.
Juratović: Opet preti rat.
Demohrišćanin Peter Bajer podsetio je da su trupe pre dve decenije zatekle "zemlju uništenu ratom, sa preko 850.000 izbeglica, a to je sasvim drugačija situacija od one danas".
Pozitivne promene se, kako je rekao, mogu zahvaliti i vojnikinjama i vojnicima Kfora. Bajer je rekao da je dobro što je maksimalni mandat smanjen na 400 vojnika, ali da tu granicu ne treba prebrzo dalje snižavati "jer ne ide sve u pozitivnom smeru".
"Na Kosovu danas nema oružanih konflikta pa je ipak mir veoma krhak", rekao je i socijaldemokrata Josip Juratović. On je podržao misiju tvrdeći da je to jedan od dva načina koje Nemačka ima da se pobrine za stabilnost u regionu. Drugi je, kako je rekao, evropska perspektiva.
"Treba da prestanu igrice. Već petnaest godina razgovaramo sa zemljama Zapadnog Balkana o evropskoj perspektivi, a sada sa reči konačno valja preći na dela. Nekad mislim da mnogi još nisu shvatili - na Balkanu preti rat. Moramo da delamo svesni toga kako bismo sprečili novo krvoproliće u srcu Evrope", dodao je Juratović.
Poslanik desničarske AfD Armin-Paulus Hampel zalagao se protiv nastavka misije, rekavši da je ona od početka bila kršenje međunarodnog prava i rezolucije 1244.
"Iz toga je proizašla takozvana failed state, kriminalna država kojom vladaju kriminalci. Trgovina drogom, ljudima, poslovi sa oružjem, ilegalno pranje novca - o tome čitamo u vestima svake međunarodne agencije."
On je, govoreći o idejama o razgraničenju, zaključio: "Kosovo nije sposobno da preživi, pre ili kasnije će se priključiti Albaniji. Dajmo Srbiji regione u kojima prevashodno žive Srbi kako bi u miru mogli da žive među svojim sunarodnicima."
O kršenju međunarodnog prava govorio je i Aleksander Noj iz Levice: "Nečuveno je da se kritika ove misije uvek izjednačava sa kritikom Bundesvera. Ne. Ne radi se o vojnikinjima i vojnicima koji tamo služe. Radi se o donosiocima političkih odluka koji ih instrumentalizuju i šalju tamo za interese svoje politike moći."
Poslanik Zelenih Manuel Zaracin je, podržavajući produženje mandata, podsetio na jačanje tenzija na Kosovu i nedavna hapšenja na severu Kosova kada je navodno bilo i razmene vatre.
"Kada se to zna, Kfor je i dalje elementarni faktor stabilnosti i zaštite. Sa tim je tamo saglasna velika većina stanovništva, uključujući i srpsku manjinu u parlamentu i Vladi kao i Vlada Srbije", rekao je Zaracin.
On je dodao da Zeleni nisu zadovoljni načinom na koji je, bez uključivanja srpske manjine u odluku, formirana kosovska vojska, ali je taj čin nazvao "reakcijom na pretnje i agresivnu retoriku srpske Vlade".
Srpski političari sa Kosova su marionete, rekao je Zaracin, a svi oni koji dignu glas, bivaju označeni kao izdajnici - između ostalih Oliver Ivanović.
Najduža misija u istoriji
Učešće u jedinicama Kfora je najduža misija u istoriji moderne nemačke vojske. Do sada je njoj služilo 135.000 nemačkih vojnika. Život je izgubilo 27 vojnika - ali ne u borbama, već u saobraćajnim nesrećama, nezgodama sa oružjem ili samoubistvima.
Prošlog oktobra je Bundesver predao svoju dugogodišnju bazu u Prizrenu kosovskim vlastima i tamo treba da nastane "inovacioni park".