"Dogovor!?" o nasilju u porodici: "Ne treba oprostiti nijedan šamar"

vesti 01.06.2018 RTV KIM

ČAGLAVICA - Statistika pokazuje da su najveće žrtve porodičnog nasilja žene. Neretko se dešava da i deca i muškarci budu zlostavljani, kaže Ružica Simić iz organizacije "Žensko parvo". Boban Simonović iz Policijske stanice u Gračanici kaže da muškarci retko prijavljuju nasilje zbog osećaja stida.

Svetlana Danić iz Gračanice je skoro trideset godina trpela nasilje od svoga oca. Ostala je bez krova nad glavom i novca. Trenutno živi u kontejneru.

"Ja od kako znam za sebe, a to je od sedme godine, mi smo bili žrtve moga oca. Meni je stražno žao što je danas moja majka mrtva, a umrla je zahvaljujući mome ocu. Ja samo njega krivim. Gledala sam torturu nad njom, koliko je tukao, koliko je izbacivao. Nama, deci, je zabranjivao da se viđamo sa njom. Ja sam išla u prvi razred i nisam smela sa majkom da stanem i porazgovaram. Ona nigde nije radila, ali bi nam kupovala po neku sitnicu i ja uzmem, a kada dođem kući dobijem batine od oca. Celog života nam je tako radio, evo i dan danas, ja imam 63 godine i od trospratne kuće sada živim u kontejneru. Prijavljivali smo policiji, ali policija nije ništa mogla", ispričala je Svetlana u emisiji "Dogovor!?".

Zbog maltretiranja od strane svoga oca i oduzimanja svih stvari, Svetlana je pokušala samoubistvo. Kaže da je zbog stresa obolela. Razumevanja i podršku nije dobila.

"Dok sam imala para i zlato ja sam to prodavala i imala sam i živela sam. Kad sam otišla u Socijalno, oni su me ismevali i nisu poverovali. Ja kažem, pa je l' treba da uzmem mirkofon i stanem ispred manastira i ispričam šta mi se desilo da bi mi poverovali. Evo vam papiri, a vi dođite da vidite gde ja živim."

Strah, ekonomska zavisnost, deca, porodica, okolina, razlozi su što žene koje trpe nasilje ne prijavljuju nasilinika, kaže Ružica Simić, direktorka NVO “Žensko pravo" iz Kosovske Mitrovice. Simićeva koja u okviru te organizacije ima i Centar za pružanje podrške žrtvama nasilja, kaže da kosovsko društvo nema razumevanja za žrtve.

"Naša zajednica, naša okolina je uvek sklona da krivicu prebaci na žrtvu i zlostavljači su vrlo vešti u tome. Čak i na sudu, žrtva teško može nešto da postigne, jer nasilnik uglavnom ima moć, a moć je ključ", kazala je Simićeva.

I Boban Simonović iz Policijske stanice u Gračanici kaže da okolina negativno utiče na nasilje u porodici.

"Kompletna okolina, od prvih komšija, rođaka. Prvenstveno je problem u tome da ne žele da dolaze sa savetima da se to ne širi. Nemojte, čuće ovaj, čuće onaj. Pa kada žrtva zatraži pomoć od svojih roditelja, svojih rođaka ona nema razumevanja kod njih, čak se žrtva optuži da je ona kriva. Zbog toga žrtva ostane prepuštena sama sebi", kaže on.

Simonović napominje da nasilje ne trpe samo žene već i muškarci, ali da oni ređe prijavljuju nasilje.

"Ima i muškaraca ali veoma mali broj, to je procentualno oko 1%. Mi smo imali do sada jednu žensku osobu kojoj je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati zbog ozbiljnijeg nasilja u porodici, ona je pretukla svoga muža. Greška kod muškaraca je što im je neprijatno da dođu da prijave slučaj, ali je isto problem što ne dođu da razgovaraju sa nama, da nam objasne kakav je njihov problem", kaže Simonović.

Iako se slaže da su najveće žrtve nasilja žene, Simonović napominje da je sve veći broj slučajeva u kojma su deca i stari žrtve.

Ružica Simić smatra da je neophodno pružanje utočišta žrtvama nasilja. Najpre u vidu "ženskog servisa". Takvi servisi su, kaže ona, predviđeni i Istanbulskom konvencijom.

"Istanbulska konvencija kaže da taj servis mora da ima ljude koji su edukovani, koji su senzitivni, koji govore jezik, koji poznaju kulturu i kad žena dođe u taj servis ona zaista mora da se oseća potpuno bezbedno, da dobije razumevanje, da dobije podršku. To je minimum što ona tu treba da dobije, a mi to nemamo", kaže Simićeva.

Takođe naglašava neophodnost rada na prevenciji nasilja.

"Preventivni rad znači edukaciju mladih po školama, podizanje svesti svih građana i žena i muškaraca i starih i mladih o fenomenu nasilja u porodici i kažnjivosti takvih dela, jer još uvek populacija ne zna nove zakone. Važno je da znaju koje su posledice takvog ponašanja".
Direktorka NVO "Žensko pravo" kaže da je prvi znak da žena trpi nasilje krutost i izolovanost.

"Najgore je kad žena ćuti. Ta izolacija. Prvi signal da se radi o teškom zlostavljanju je kada vi vidite jednu krutu ženu koja nema komunikaciju sa prijateljicama, sa drugaricama. Prvo se radi izolacija, a onda žena ćuti o tome. Nemojte da ćutite, nemojte da se stidite što ste žrtva", poručuje Smićeva i dodaje:

"Ja bih poručila ženama da ne oproste ni jedan šamar. Nema tu popravke. Žena nije objekat, nije on kupio ženu na pijaci, nije ona stvar, ona ima svoje dostojanstvo", kazala je Ružica Simić.

Boban Simonović, šef Istražne jedinice Policije u Gračanici, poručuje žrtvama nasilja da ga prijave: "Da se ne bi ponovio slučaj Gušterice, ja apelujem da ljudi dođu i da razgovaraju sa nama. Prvenstveni cilj policije je da pomogne porodici", kaže Simonović.

U Policijskoj stanici u Gračanici ne postoji posebna telefonska linija za prijavljivanje nasilja, ali Simonović napominje da svaki slučaj može da se prijavi putem broja 192 ili na 038 606 083.

"Svaki građanin, svaka institucija, svaka organizacija, komšija, rođak, prijatelj, dete, svako može da prijavi. Bitno je da ta informacija dođe do nas", kaže Simonović.