Đurić: Životom, snagom i sećanjem da odgovorimo na nepravde
vesti 24.03.2016 Radio Kontakt Plus
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da ćemo se 24. marta 1999. godine sećati zauvek i da je to najbolji način da odgovorimo na sva zla i nepravde koje su nanete građanima.
KOSOVSKA MITROVICA - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da ćemo se 24. marta 1999. godine sećati zauvek i da je to najbolji način da odgovorimo na sva zla i nepravde koje su nanete građanima.
Đurić je u Kosovskoj Mitrovici na akademiji “Srbijo pamti!” povodom godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije rekao da je naša obaveza da čuvamo “naš amanet, naše Kosovo i Metohiju” i da ćemo to zajednički raditi.
“Zajednički ćemo da negujemo i sećanje i spomen na one koji su ugradili sami sebe u temelje naših današnjih života. Oni su dali svoj život da bi smo mi danas mogli da budemo i u ovoj sali ovde,”- poručio je Đurić.
Direktor Kancelarije za KiM je dodao da se sa pijetetom sećamo stradalih u NATO bombvardovanju i da niko naše istorijsko sećanje neće prekrajati i menjati.
“Dvadeset četvrtog marta sećaćemo se zauvek, 24. mart spominjaće se i u našim pesmama i u našim knjigama i u našim učionicama u kojima će, i u decenijama koje su pred nama, učiti naša deca,”- rekao je Đurić.
On je istakao da je to najbolji način da odgovorimo na sve nepravde i na sva zla koja su nam naneta i da je najbolji način da se na nepravde odgovori životom, snagom, da se odgovori sećanjem.
“Ako budemo kao ljudi makar delimično vrednovali žrtve koje su za nas položene, siguran sam da ćemo biti i bolji i dostojniji i da će društvo u kome živimo biti bolje i dostojnije. Trudićemo se da nikada ne zaboravimo naše junake i pogotovo da nikada ne zaboravimo one koji su dali svoje živote, ali da nikada ne zaboravimo ni one koji su hrabro i junački branili našu zemlju,”- kazao je Đurić.
Srbija će se uvek sećati svojih junaka i onih koji su mrtvi i onih koji su živi, naglasio je direktor Kancelarije za KiM i kazao da bi samo čitanje spiska imena ubijenih u agresiji NATO pakta na našu zemlju trajalo duže od dva sata.
“ Dvadesetčetvrti mart 1999. Godine je datum koji u našem istorijskom sećanju zauvek ostaje, datum koji obeležavamo kao sećanje na zločinačku agresiju NATO pakta na našu zemlju. Agresija na našu zemlju izvršena je sa ciljem da naš narod bude proteran sa svojih vekovnih ognjišta, da na delu naše teritorije bude uveden režim drugačiji od onog koji je propisan našim Ustavom, našim zakonima, normama domaćeg i međunarodnog prava,”- istakao je Đurić.
On je kazao da je tadašnja SR Jugoslavija napadnuta na današnji dan pre 17 godina bez objave rata, bacajući pod noge sve norme međunarodnog prava, povelju Ujedinjenih nacija, sve oni principe za koje se savremeno čovečanstvo zalagalo i nadalo da će važiti od Drugog svetskog rata na ovamo.
“Dvadeset četvrtog marta 1999. godine otvorena su vrata mnogim budućim kršenjima i gaženjima i međunarodnog prava i pojedinačnih i kolektivnih ljudskih prava,”- kazao je Đurić.
On je podsetio i šta tadašnji 24. mart znači za Srbe.
“Pre nekoliko dana obeležili smo dvanaestogodišnjicu sedamnaestog marta. 17. marta ne bi bilo da nije bilo 24. marta, da nije bilo 24. marta, ne bi bilo ni desetog juna, nakon koga su naši ljudi primorani bombama, primorani neprincipijelnom politikom nekih prethodnih generacija, naterani da u zbegu i muci napuštaju ovu našu teritoriju,”- kazao je on.
Dvadeset četvrti mart je datum kojem dugujemo potpunu istinu u našem istorijskom sećanju, istakao je Đurić i naveo da 24. mart nije slomio i nije ubio naš duh.
“I danas ovde, 17 godina otkako je počela agresija na našu zemlju koja je za rezultat trebala da ima naš potpuni progon i potpuni nestanak države Srbije, mi smo ovde okupljeni.Mi smo ovde okupljeni da odamo poštu i počast onima koji su za našu zemlju pali i njima danas slava i hvala,”- rekao je Đurić.
On je podsetio da je preko 2.000 ljudi, platilo najstrašniju i najveću cenu za svaki grumen zemlje po kojoj hodamo.
Akademiji “Srbijo pamti!” u Kosovskoj Mitrovici prisustvovali su i najbliži Đurićevi saradnici, predstavnici Srba u kosovskim institucijama, predstavnici lokalne samouprave, univerziteta, studenata i drugi.