Divlja eksploatacija peska iz reka na Kosovu
vesti 05.04.2022 Kim
Nekontrolisano vađenje peska, šljunka ili kamena iz rečnih korita, odlaganje zemlje, otpada, čvrstih materijala i ispuštanje neprerađenih otpadnih voda u vodotokove - često rezultira njihovom degradacijom. Menja se njihov prirodni tok, ali i povećava rizik od poplava objekata i obradivog poljoprivrednog zemljišta oko samih reka, presušivanja ili zamućivanja bunara. Binačka Morava, Pećka Bistrica, Beli Drim, Ibar i Ribnik - gotovo sve reke na Kosovu su žrtve ljudskog nemara i pohlepe.
Nelegalno i neplanski
Binačka Morava protiče kroz čitavo Kosovsko Pomoravlje. U gornjem toku je čista i bistra, u srednjem delu je ozbiljno zagađena, a u donjem toku je najprljavija i mutna.
Separacija i česta nelegalna eksploatacija peska u njenom i slivu obližnje Krive reke, ima izrazito negativno dejstvo na životnu sredinu.
"Zaista pravi probleme u hidrologiji, toku voda. Pravi ustaje, pravi bare u kojima se razvija trulež i razgrađuje se biološki materijal koji kasnije ulazi u vodne sisteme", kazao je za RTV Kim ekspert za resurse iz životne sredine Ljubiša Mijačić.
Rečni šljunak je sam po sebi do određene mere obnovljiv i njegova kontrolisana ekspoatacija nije pretnja po kvalitet pijaće vode, na način na koji je to komunalni otpad.
Međutim, zloupotreba reka uzrokuje čitav niz neočekivanih nevolja.
"Vidite, oni kupe jednu njivu i onda kopaju do same međe drugog vlasnika. Drugi vlasnik, da mu je ne odnese voda, on je prinuđen da je proda po bagatelnoj ceni. Tako da, mic po mic, njive se prodaju, narod je ogorčen na institucije. Imamo nekog pomaka, ali nije to dovoljno. Ponekad rade tokom dana, ali većinom to rade pod okriljem noći", rekao je meštanin sela Glogovce (opština Ranilug), Svetozar Aleksić.
Grupa građana iz Raniluga, početkom septembra 2020. godine pokrenula je peticiju koju je potpisalo oko 800 žitelja ove lokalne samouprave.
Oni su zahtevali hitno zaustavljanje ilegalne eksploatacije reka.
Tamošnji inspektor za zaštitu životne sredine, Boki Đorđević, tvrdi da se eksploatacija peska u toj opštini više ne vrši.
Naime, druga obala Binačke Morave formalno pripada opštini Gnjilane.
"Separacija Glogovce eksploatiše pesak na teritoriji opštine Gnjilane, a u Glogovcu ga samo separira. Dakle, eksploatacija peska se na teritoriji naše opštine ne odvija, kao ni u selu Domoravce. Vlasnik separacije ima svoj kamenolom u Novom Brdu, tako da samo vrši separaciju tu. Voda koja izlazi iz separatora odlazi u reku. Onako, nije baš sto posto čista, ali je u dozvoljenim granicama", naveo je on.
Sveprisutan fenomen
Sa potpuno istim problemom, u poslednjih nekoliko godina suočavaju se stanovnici opštine Peć.
Žrtva lovaca na laku i brzu zaradu jeste Pećka Bistrica, o čemu je javnost sredinom prošle godine detaljno izvestio Radio Goraždevac.
"Separacija poput ove, koja se nalazi na pedesetak metara od prvih kuća u Goraždevcu, nizvodno niz reku Bistricu ima desetak. Opština Peć je donela uredbu da one mogu raditi do 2025. godine, međutim, dozovljeno im je samo da kopaju pesak pored reke, a ne u koritu Bistrice. Oni tu uredbu niti poštuju, niti sprovode. Dakle, oni pesak izvlače iz reke Bistrice vikendom kada inspekcija nije na terenu", rekao je novinar pomenutog medija Milić Petrović.
Saznanje o divljoj eksploataciji peska i šljunka iz reka na Kosovu i njihovom zagađenju - stiglo i do zaštitnika građana.
U svom izveštaju za 2020. godinu, kosovski ombudsman je naveo da se "sa zloupotrebom reka nastavilo u gotovo istom ritmu i pored zakonskih obaveza kada je u pitanju zaštita resursa vode od zagađenja".
"Prava građana u vezi sa životnom sredinom moraju da se poštuju", rekao je za RTV Kim portparol zaštitnika građana, Petrit Čolaku.
Kršenje ljudskih prava širom Kosova
Divlja eksploatacija i zagađivanje reka ugrožavaju pravo građana na bezbedno i zdravo okruženje.
Na nadležnim institucijama je da preduzmu hitne i ozbiljne mere, kako bi došlo do podizanja nivoa bezbednosti građana, ali i stavilo pod kontrolu upravljanje vodnim resursima.
"Nemamo ništa protiv toga da postoji jedna separacija koja će da zadovoljava sve potrebe za peskom u okolini. Ali, da radi po standardima i po zakonu", kazao je Svetozar Aleksić iz Glogovca.
Međutim, primarno odgovorne kosovske institucije za zaštitu životne sredine kao da ne mare mnogo za taj deo svog posla.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture - nisu odgarali na novinarske i upite civilnog društva kada su u pitanju zagađenje reke Gračanke, jalovište rudnika Kišnica kraj Gračanice i preterana ekspolatacija reka na Kosovu.
U Agendi za održivi razvoj 2030. godine, koju je krajem septembra 2015. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, navodi se da će se do 2030. godine poboljšati kvalitet vode - zabranom ispuštanja opasnih hemikalija i materijala u reke, prečišćavanjem otpadnih voda i uvećavajući reciklažu.
Još koliko će vode proteći rekama na Kosovu, pre nego što odgovorni počnu da razmišljaju o smanjenju zagađenja?