Devet godina od potpisivanja sporazuma u Briselu, ZSO još uvek nije formirana
vesti 19.04.2022 KoSSev
Pre devet godina, na današnji dan, bivši srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači parafirali su Briselski sporazum. Dokument se sastoji od petnaest tačaka, a šest se odnose na Zajednicu srpskih opština, koja još uvek nije formirana. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, za portal KoSSev ocenjuje da do formiranja ovog tela nikada neće doći. Kao jedino rešenje za institucionalnu zaštitu srpske zajednice vidi stvaranje novog mehanizma, kojem kao osnov može da posluži upravo ZSO.
Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije započet je u martu 2011. godine kao "tehnički dijalog" u sklopu kojeg se razgovaralo o civilnim i katastarskim registrima, slobodi kretanja.
To se dešavalo u periodu pre akcije tadašnje jedinice ROSU na Jarinju i Brnjaku, odnosno postavljanja barikada.
Politički dijalog započet je 2012. godine, a kulminirao je 19. aprila 2013. godine sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.
Potpisana su ukupno 33 sporazuma tokom četiri godine.
Briselski sporazum parafirali su tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje predstavnice Evropske unije, Ketrin Ešton.
Istog dana kada je Ešton saopštila da je potpisan sporazum, Evropska komisija usvojila je preporuku da zemlje članice EU otvore pregovore o članstvu Srbije.
Plan primene Briselskog sporazuma donet je 22. maja 2013. godine sa definisanim datumima i određenim oblastima u kojim će se sprovoditi dogovoreno.
Kao preduslov, postavljeno je to da ga dve vlade prihvate, što je i učinjeno, međutim, otvorilo se i pitanje ratifikacije na domaćem terenu.
I dok je Briselski sporazum u skupštini u Prištini usvojen kao međunarodni sporazum, Srbija je praktično zaobišla ratifikaciju, jer je Briselski sporazum "prihvaćen" odlukom Vlade Srbije.
Upravo to što nije ratifikovan, otvorilo je u delu srpske javnosti, posebno kod onih koji se protive ovakvom dogovoru, osporavanje njegovog ustavnog karaktera, kao i međunarodnog, premda za ovo potonje, oni koji osporavaju navode i druge razloge, poput statusa Kosova kao nepriznate/osporavane države, načina potpisivanja dokumenta itd.
Sa druge strane, Ustavni sud Srbije proglasio se nenadležnim, odnosno odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, uz ocenu da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju.
U Prištini se pitanje (ne)ustavnosti sporazuma ticalo samo tačaka o formiranju ZSO, odnosno posebnog tehničkog sporazuma o formiranju Asocijacije sa srpskom većinom, kako se to na Kosovu naziva.
Ustavni sud u Prištini je 23. decembra 2015. godine doneo odluku u kojoj je naglašeno da sporazum o Zajednici srpskih opština "nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova" - i to pet meseci posle postizanja sporazuma u Briselu.
Ipak, u odluci su naveli i da će "Asocijacija opština sa srpskom većinom biti uspostavljena, kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo.“
Danas, devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština - o čemu govori prvih šest tačaka Briselskog sporazuma, još uvek nije formirana.
Sa druge strane, tačke koje se odnose na integraciju Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, organizovanje lokalnih izbora na severu Kosova 2013. godine, tj. tačke 7, 9, 10 i 11. jesu ispunjene.
Od martovskog pogroma do Prvog sporazuma
O sporzumu u Briselu koji je potpisan pre devet godina, kao i tome šta mu je prethodilo, za portal KoSSev govorio je analitičar i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić.
Janjić se osvrnuo na period koji je prethodio potpisivanju sporazuma.
„2004. godine odnosi su bili na nivou progona, mržnje i nasilja. Pokušaj da se uspostavi privremena vlast preko UNMIK-a i Rezolucije 1244 nije dao željene rezultate“, poručio je Janjić.
Period od 2004. do 2006. godine definiše kao fazu "primirivanja" gde su pitanja bezbednosti „i dalje dominantna, ali nisu osnovna“.
Od 2008. godine, kada je proglašena kosovska nezavisnost, došlo je do zatišja u dijalogu, ali i toga da Rezolucija 1244 SB UN više ne predstavlja ništa drugo do običnog papira, navodi Janjić.
„Situacija je bila blokirana do 2010. godine, a onda su počela ozbiljna nezadovoljstva - sećamo se barikada na severu Kosova, protesta na centralnom Kosovu, da bi usledio tehnički dijalog kao priprema, odnosno usvajanje Rezolucije“, kazao je Janjić.
Janjić tvrdi da se prvi "veliki rezultat" došao 2013. godine, tj. onog trenutka kada je potpisan prvi okvirni sporazum.
„Od tada - pet godina traje faza intenzivnih pregovora, donošenja 38 ili 39 sporazuma i na stotinu drugih zaključaka, uredbi i dokumenata koji su promenili stvari“, poručio je Janjić.
Od 2016. godine - političke kalkulacije, a od 2017. godine zastoj u dijalogu i priča o podeli teritorija
Janjić dodaje da nijedan od potpisanih sporazuma nije u potpunosti primenjen, osim dela koji se odnosi na integraciju policajaca i sudija u kosovske institucije.
„I to što je primenjeno, bilo dovoljno da se vide prvi koraci - sloboda kretanja, povećanje ekonomske saradnje koja je 2017. godine stigla na 700 miliona evra u uzajamnoj razmeni“, kazao je Janjić.
Tvrdi da se tada rodila doza optimizma da je moguće da se procesom normalizacije reše problemi.
Međutim, kako navodi, od 2016. godine počinje da dominira "unutrašnja politika" i izborne kalkulacije albanske i srpske strane.
„Srpska lista već januara 2016. godine koristi neostvareni sporazum, Zajednicu srpskih opština, za stalne pretnje i obećanja koja se nikada ne izvršavaju. Istovremeno, kosovska strana kroz pritisak na privatizaciju preuzima i dovršava neku vrstu suvereniteta koja formalno-pravno i faktički uključuje i sever Kosova“, kazao je Janjić.
On, međutim, dalje navodi da je 2017. godine došlo do potpunog zastoja u dijalogu.
„Počinju političke rasprave o nekim drugim modelima koji nisu normalizacija odnosa - priča o razgraničenju u kojoj je učestvuje ne samo Beograd, nego i Hašim Tači i Edi Rama i drugi. Sa druge strane su oni koji su za status kvo, a sa treće oni koji su za energične mere za promenu stanja, kakav je Kurti“, objašnjava.
Kaže da je tada došlo do potpune blokade dijaloga, da nije bilo značajnijih "prodora" do dan danas, osim kada je u pitanju Vašingtonski sporazum zaključen u Beloj kući.
„U jednom momentu sporazum je potpuno zamro i našao se u komi. I dan danas nije do kraja obnovljen uz punu političku volju Beograda, Prištine i međunarodne zajednice“.
Međutim, Janjić je mišljenja da su "SAD ušle u igru" i da je povećana aktivnost Nemačke i Velike Britanije - otkad su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali dva različita dokumenta u Beloj kući.
Nešto sprovedeno, ali se glavna pitanja nisu ni dotakla, rezultat - nov status kvo
Janjić ocenjuje da je Briselski sporazum delimično ispunio očekivanja, ali i da i dalje glavna pitanja nisu ni dotaknuta - poput formiranja ZSO, penzija, socijalnog osiguranja, međusobnih potraživanja, privatizacije, pitanje kulturnog nasleđa, položaja SPC.
„Pitanja koja su odavno trebala da se nađu na dnevnom redu su izbegavana i svesno, uz učešće Brisela. Nema racionalnog obrazloženja zašto je to tako. Ukupni rezultat sporazuma je neki novi status kvo od 2017. godine, kada je suspendovana trgovina putem uvođenja taksi, a koja se nikada nije u potpunosti oporavila. Opet nam preti opasnost da se pribegne oprobanom modelu. To pokušava Kurtijeva vlada, da novom dinamikom dovede do druge realnosti i da promeni sadašnje odnose“, poručuje Janjić.
Dodaje da je sa Zajednicom srpskih opština "počela trgovina u kojoj je Srpska lista slabila demokratiju unutar srpske zajednice i uticaj srpske zajednice".
„To ide čak dotle da sada kosovska vlada ne poštuje pravo Srba da glasaju na referendumu, ni na izborima, iako u istoj toj vladi imaju ministre Srbe“.
"Ne vidim budućnost ovakvog dijaloga i ne postoji volja da se formira ZSO"
Janjić kaže da ne vidi budućnost ovakvog dijaloga.
On smatra da do formiranja Zajednice srpskih opština neće doći i da za to ne postoji volja ni Beograda, ni Prištine.
Navodi da je prvi korak ka formiranju ovog tela trebalo da bude da Radna grupa za implementaciju, čiji su članovi bili i Srbi sa Kosova.
Oni su trebali da sačine Nacrt statuta ZSO i da ga predstave kosovskoj vladi i Evropskoj uniji.
Međutim, kako kaže, do toga nikada nije došlo.
„On nikada nije napravljen. Ukoliko neko ne napravi taj prvi korak i javnosti ne kaže zašto nije načinjen, onda znači da ne postoji volja da se formira ZSO“, poručio je.
Kaže da je sporazum o ZSO "preveliko, neostvarivo rešenje", koje se pretvorilo u "pretnju o mogućoj secesiji".
„Upotrebljavalo se za dve stvari - stalnu pretnju o odvajanju severa Kosova i istovremeno za jačanje uticaja Beograda na Srpsku listu, a onda preko ove stranke na Srbe. To se okrenulo protiv srpske zajednice“, poručio je Janjić.
Srbija nije ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine u Skupštini, a Priština to jeste učinila i to kao međunarodni sporazum.
Janjić ukazuje na nelogičnost naknadnog poteza Prištine, kada je ovaj sporazum nakon ratifikacije poslat Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.
„Kada je nešto međunarodni sporazum, to je jače od ustava. A oni su se onda setili Ustavnog suda. To je igra koja nam je govorila da i Priština to ne želi, pričajući da će time dobiti Republiku Srpsku“, naveo je Janjić.
Kaže da u ovoj igri zajedno učestvuju i dan danas - Srpska lista i bilo ko da osvoji vlast u Prištini.
Zajednica srpskih opština „mrtva rođena“, ali da se iskoristi za stvaranje novog mehanizma
Janjić poručuje da ZSO nije više moguće oživeti.
„To je umrlo, tj. mrtvo rođeno“, dodao je.
Međutim, kaže da ovaj sporazum ipak može da bude osnov za realizaciju osnovne ideje - da se institucionalno zaštiti srpska zajednica.
„Pored decentralizacije, što je trebalo da donekle u administrativnom smislu da bude ZSO, treba da se uključi momenat manjinske samouprave, tj. samouprave srpske zajednice. To je potpuno zaboravljeno, a jeste ono što imaju Albanci u Srbiji... Srbi na Kosovu nemaju Srpsko nacionalno veće, niti to Srpska lista traži. Treba da se sačini mehanizam koji bi koordinirao obrazovanje, socijalnu zaštitu, ekologiju, razvoj srpske zajednice, zaštitu kulturnog nasleđa“, naveo je Janjić.
Kaže da neki žele da do sporazuma nikada ne dođe.
"Ja se bojim da je to igra nekih političara da do sporazuma nikada ne dođe i da u međuvremenu nestanu pripadnici srpske zajednice", dodao je.
Za kraj je posavetovao Beograd i Srpsku listu da se odgovornije ponašaju povodom ideje kombinacije decentralizacije i manjinske samouprave za srpsku zajednicu.