Darinka Jevrić, rodoljub i čuvar srpskog jezika

grad 20.05.2017 Radio Kontakt Plus

KOSOVSKA MITROVICA - Poezija Darinke Jevrić davno je prevazišla okvire Kosova i Metohije, a vreme će pokazati da će Darinka dobiti mesto koje po svome stvaralaštvu i izvanrednoj ljudskosti zaslužuje, rečeno je, između ostalog, na okruglom stolu posvećenom delu velike kosovsko-metohijske pesnikinje, održanom na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta.

Učesnici prvog dana skupa posvećenog velikoj srpskoj pesnikinji sa ovih prostora (Sunčica Denić, Dragomir Kostić, Slađana Aleksić, Stanislav Stanković, Dragana Radovanović, Nebojša Lazić, Živojin Rakočević i Žarko Milenković) izlagali su svoje referate o životu i delu Darinke Jevrić, u nastojanju da obuhvate sve segmente njenog stvaralaštva. 

Povod za skup, koji će sutradan biti nastavljen u prostorijama Doma kulture u Gračanici jeste 70 godina od rođenja i 10 godina od smrti pesnikinje. 

''Darinka Jevrić je najbolji pesnik Kosova i Metohije u savremeni i jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja druge polovine 20. veka. Ona je cenila akademsku kritiku i vreme je da se akademska književna i šira kulturološka kritika na KiM ozbiljnije pozabave delom Darinke Jevrić'', naglasila je Danica Andrejević, šefica katedre za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu. 

Sledeći stepen naučnog i stručnog omaža Darinki Jevrić , istakla je, biće Zbornik koji će iz ovog skupa proisteći.

Poželevši dobrodošlicu učesnicima skupa, prodekan Filozofskog fakulteta, prof. dr Vladan Virijević ukazao je na portret pesnikinje. 
Prema njegovim rečima, Darinka Jevrić  koja je rođena je 1947. u Glođanima kraj Peći, predstavlja pravu paradigmu savremene srpske zbilje na prostorima KiM i odnosa međunarodne zajednice prema srpskom narodu i srpskoj kulturnoj baštini, nacionalnom identitetu i nacionalnom blagu Kosova i Metohije. (image)

''Umesto da danas, u rodnom mestu Darinke Jevrić, Glođanima, imamo spomenik ovoj velikoj pesnikinji, mi imamo jednu suštu suprotnost onoga što se kroz sam termin Glođani, koji se ovih dana baš eksploatiše u javnosti, prosto usađuje u našu svest. Kao istoričar mogu da kažem - evidentno je da na potezu od Peći do Prizrena, oko Đakovice, Dečana, onih koji bi slušali Darinkinu poeziju više nema'', istakao je prof. Virijević.

''Znamo za opredeljenje Darinke Jevrić i pominjemo njen zavet svih ovih godina kao svojevrsni etički kodeks – Ja sa kosova ne idem, to ne bi bilo saglasno mojoj poeziji-'', naglasila je Sunčica Denić, dekan Učiteljskog fakulteta u Vranju, pročitavši svoj referat - Nestvarno pismo kao autopoetički model u poeziji D.Jevrić.

 U istom korpusu su, dodala je prof. Denić i Darinkine reči – ''Zavetovala sam se sopstvenom poezijom da ću ostati u Prištini. Nije moja glava skuplja od glave djevičke kaluđerice. Moji razlozi za ostanak su ljudski i pjesnički''.

 Prema rečima prof. Sunčice Denić, razlozi zbog kojih je poezija Darinke Jevrić opstala jesu takođe ljudski i takođe duboko književni. 
''Darinka je rodoljublje shvatala kao nešto samo po sebi razumljivo, posebno za onog ko se nagledao patnji svoga roda. Iako se čini da su mnoge Darinkine pesme svojevrsna lirska ispovest, njena poezija je i zbog toga izrazito jezička zagonetka i nagoveštaj iza koga slede poređenja i poredbene egzibicije i asocijacije. U jezičkom vrtlogu gde se nižu predstave iz neoplakanih kosovskih jada i neregistrovanih jauka kosovskih junaka, iz vremena boja koji i dan danas lebdi nad nama, nastaju čudesni Darinkini monolozi satkani kroz pitanje – šta sam to zidao?-’'', podvukla je prof. Denić.

''Na poeziju Darinke Jevrić se mora gledati kao na poeziju velikog pesnika i to velikog u okvirima nacionalnog bića. U okvirima jezika na kojem je njena poezija nastajala, a ne omeđiti je nekakvim regionalnim okvirima i aršinima '', naglasio je profesor Dragomir Kostić. 

O poeziji Darinke Jevrić, dodao je prof. Kostić, mora se govoriti i pisati ozbiljno i studiozno, njena se poezija mora objavljivati po novinama i časopisima, jer za sada, nažalost, nema nijednog naučno relevantnog teksta u kome bi se jasno sagledao značaj Darinkine poezije.

''Zbornik koji će biti objavljen trebalo bi da označi prekretnicu u recepciji poezije Darinke Jevrić'', rekao je prof. Kostić. 
Stanislav Stanković iz Instituta za srpski jezik SANU govorio je o bogatstvu poetskog jezika naše pesnikinje, jer se Darinka upotrebom crkveno-slovenizama iznova iskazuje kao zaštitar srpskog kulturnog nasleđa i zaštitar sveukupne srpske kulture.

''Ona se ostvaruje kao pesnik visokih estetskih dometa, kao čuvar jezika, koji nam svom silinom pesničkog jezika prezentuje darove crkveno slovenskih jezičkih elemenata, pa time iznova bogati leksički potencijal srpskog jezika. Darinka je sebe pronašla u potrazi za arhetipskim, mitskim, istorijskim jezikom i pletivu srpskog istorijskog nasleđa'', precizirao je mr Stanković istakavši da Srbi moraju negovati kulturu sećanja.

On je rekao da je jezička reforma Vuka Karadžića donela radikalan raskid sa crkvenoslovenskim nasleđem i da je u periodu dalje modernizacije jezika nastavljeno sa potiskivanjem crkveno-slovenizama. ''Darinka nam svojim delima vraća crkveno-slovenizme'', naglasio je mr Stanković.

(image) Darinka Jevrić bila je jedna od najpoznatijih srpskih pesnikinja sa Kosova i Metohije. Studije književnosti završila je u Prištini, a u ovom gradu je boravila i nakon dolaska KFOR-a.
Bavila se i novinarstvom, pisala je za list "Jedinstvo", bila urednica lista "Stremljenje", a svoje prve pesme objavila upravo u ovim listovima.

Današnji skup posvećen našoj pesnikinji, održan je u Kosovskoj Mitrovici, na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta, a za drugi dan skupa, koji će biti održan sutra od 10:30 časova u Domu kulture 'Gračanica' u prostorijama čitaonice 'Darinka Jevrić', planirano je izlaganje preostalih referata o delu ove pesnikinje i svečano zatvaranje naučnog dela skupa (Mitra Reljić, Golub Jašović, Valentina Pitulić, Danica Andrejević, arhimandrit Ilarion (Lupulović)).
Književni čas posvećen Darinki Jevrić počeće u 12 časova. Učestvuju: Nada Pavićević, Ratko Popović, Radivoje Opačić, Sunčica Denić, Novica Sovrlić, Milan Mihajlović.

Organizatori događaja su Dom kulture "Gračanica" i Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.