Danas su Blagovesti, zašto se po verovanju ljudi još boje zime

vesti 07.04.2021 RTS, Dnevno

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, dan kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.

"Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama".

Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.

Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.

Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.

Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još boje zime. Ipak, od ovog dana, po verovanju, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života i nikako ne treba raditi. Stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega "ni ptice u šumi ne savijaju gnezda".

Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, narod kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije! U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako idu oko kuće lupajući, praveći galamu i vičući: "Bež'te zmije i gušteri, bež'te zmije i gušteri!"

Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da treba izbegavati češljanje i pravljenje ili kupovinu nove obuće. Blagovesti naročito slave žene - one koje žele porod, na današnji dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Na Blagovesti je dobro započeti neki veći posao (gradnja, početak biznisa, učenje) ili doneti neku veću ili čak životnu odluku.

I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti: Ako je nebo vedro - biće rodna godina, a ljudi zdravi.

Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.