Badnji dan u Metohiji

vesti 06.01.2022 Radio Goraždevac

Većina žitelja u srpskim sredinama u Metohiji danas je unela badnjak u svoje domove, dok se u Goraždevcu ovaj običaj od 1999. godine obavlja dan ranije, a u Velikoj Hoči i jednom delu Osojana i Velikoj Hoči po badnjak se odlazi u popodnevnim satima.

Većina meštana Goraždevca donela je badnjak u svoje domove juče u popodnevnim satima, a takav običaj se praktikuje od 1999. godine, u vreme kada je najveće srpsko selo bilo okruženo punktovima KFOR-a, kada nije bilo bezbedno otići u zoru na Badnje jutro.

Ipak, jedna grupa vernika iz ovog kraja je zajedno sa povratnicima u Brestoviku posekla badnjak jutros rano, prema starom srpskom običaju.

„Posekli smo badnjak po starom srpskom običaju, onako kako je Bog rekao“, kazao je za Radio Goraždevac Dragan Vukanić.

Povratnici iz Brestovika kod Peći, ovoga jutra su uneli badnjak u svoje domove. Ovaj običaj je, prema njihovim rečima, prekidan na tri godine, dok se nisu vratili u svoje obnovljene domove.

Ovo sveto drvo je pored Brestovika stiglo i u druge povratničke sredine, poput sela Žač.

Badnjak se danas seče i u najvećem povratničkom selu - Osojane.

„Kao i svake godine, na Badnji dan Osojčani seku badnjake. U selu ima različitih običaja. U delu sela u kojem ja živim, Badnjak se seče ujutru, a ima onim koji badnjak seku popodne“, kaže za Radio Goraždevac Danilo Đurić.

Badnjak danas stiže i u srpske domove u Velikoj Hoči i Orahovcu.

U ranim jutarnjim časovima, mladići su organizovano išli u šumu blizu Velike Hoče po badnjake.

U povratničkom selu Novake kod Prizrena, za badnjake su jutros sa meštanima išli sveštenici Jovan Radić i Vladan Vukomanović, kao i monah manastira Sveti Arhangeli, otac Nikolaj.

Badnjaci su doneti do crkve Svetih Vrača, gde je obavljeno osvećenje, pa su potom odneti u Prizren i u Svete Arhangele.

Badnjak je stigao i u Pećku Patrijaršiju, a uneli su ga zaposleni koji rade na ekonomiji ovog manastira.

Dečanski monasi su takođe u blizini ove svetinje posekli badnjak.

Badnji dan započinje liturgijom u većini hramova Srpske pravoslavne crkve u kojima se okuplja verni narod.