Apostolova: Zajedno možemo da napravimo promenu za klimatske promene

vesti 27.06.2017 Radio Kontakt Plus

Otvoreni stav Natalije Apostolove, šefice Kancelarije EU na Kosovu/specijalne predstavnice EU

Jedan od najvećih problema sa kojima se svet danas suočava jesu klimatske promene, pojava koja je često neprimećena zbog sukoba i političke krize širom sveta. Pažnja se privuče samo kada čujemo vesti o uraganima i poplavama koje često puta dovedu do ljudskih žrtava. Svakog dana smo svedoci iznenadnih promena vremena koje u velikoj meri utiču na naše zdravlje.

Globalno zagrevanje uzrokovano klimatskim promenama dovodi povećanje toplotnih talasa i znamo šta to znači za ljude sa srčanim problemima, astmom i drugim oboljenjima.

Malo je shvaćeno ili prihvaćeno da ljudska aktivnost ima veliki uticaj na uzrokovanje tih katastrofa, pre svega zbog proizvodnje ugljen dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte koji imaju dejstvo zagrevanja atmosfere. Najvidljivije dejstvo ove pojave je povećanje nivoa mora, što dovodi do poplava u nižim priobalnim područjima i kao takvo može da bude stvarna pretnja za mnoge zemlje. 

Naučnici upozoravaju na snažnije oluje i učestalije suše širom planete. Takve stvari mogu samo da donesu glad. I gde god da ima gladi, ima i sukoba. Najgora vrsta je sukob. Svet će na kraju postati manje siguran i stabilan i sve nasilniji i nasilniji.

Ali, šta možemo da uradimo da smanjimo takve rizike i pronađemo dugoročno rešenje. Prelazak sa nafte, uglja i gasa na obnovljivu energiju, sađenje većeg broj drveća i recikliranje više proizvoda znatno može da unapredi situaciju. Šta obična osoba može da uradi da zaustavi klimatske promene? Moj odgovor bi bio: PUNO toga. Koristeći javni saobraćajni prevoz umesto privatnih vozila, korišćenje izdržljivih kesa umesto plastičnih, korišćenje grejača i klime samo kada je to apsolutno neophodno neke su od stvari koje mogu znatno da doprinesu zaustavljanju date pojave. Ovo je nešto što svi mi možemo da uradimo.

Klimatske promene su globalni problem i Kosovo nije imuno na rizike i pretnje koje od njih potiču. Pored tog problema, svi smo svesni i drugih izazova sa kojima se Kosovo suočava u pogledu životne sredine.

Tokom zime dobijali smo izveštaje u kojima se ukazivalo na alarmantan nivo zagađenja vazduha, koji je većinu dana bio označen kao opasan. Jednostavno nije bilo moguće ne brinuti se i bojati za svoje zdravlje. I zatim, postoji problem oko upravljanja otpadom, što je verovatno i najgore u regionu i daleko od toga da ispunjava standarde EU u toj oblasti.

Ne trebaju nam čvrsti argumenti za to, pošto je dovoljno pogledati okolo i videti rasprostranjenost smeća i više nezakonitih deponija pored puteva i reka. Svi imamo odgovornost koje prevazilaze naša dvorišta, što znači da moramo da imamo čiste ulice i javni prostor koliko i svoje domove. Nema sumnje da svi želimo da živimo u čistom i bezbednom okruženju, da pijemo čistu vodu i udišemo svež vazduh. Stoga, ovo je stvar koju bi svi trebalo da uzmu za prioritet. 

Veoma je ohrabrujuće videti da politička posvećenost delovanju po pitanju klime ostaje velika u svetu. Pariski sporazum već je ratifikovalo 148 zemalja, a stupio je na snagu novembra 2016. god. i neposredno se bavi datim pitanjem. Ali, ne trebaju samo vlade da preduzimaju mere.

Privredni subjekti, civilno društvo i obični ljudi imaju ključnu ulogu u delovanju na terenu koje će zaista značiti, a to važi i za Kosovo. Nastavićemo da podržavamo napore koje Kosovo ulaže u bavljenje klimatskim izazovima, spremni smo da podelimo svoja iskustva i stečene pouke – već smo uspostavili obimnu saradnju oko politike klime sa nekim od naših ključnih partnera.

EU je u toku perioda između 2007. i 2013. godine (instrument IPP I) uložila preko 40 miliona evra u ekološki sektor na Kosovu, uključujući i izgradnju institucija i ulaganje u infrastrukturu.  Znatno više od 20 miliona evra potrošeno je na mere energetske efikasnosti, uključujući 19 miliona za mere u 65 javnih objekata. U sklopu finansijskog okvira IPP II (2014-2020), preciznije period između 2018. i 2020. godine, EU planira da značajno ulaže u unapređenje usluga i infrastrukture u tom sektoru. Nadam se da će ta podrška značiti na Kosovu. 

U zaključku, klimatske promene jedna su od najvećih pretnji za našu planetu. I pošto je naša budućnost ugrožena, od presudnog je značaja da zajedno radimo da bismo rešenje za klimu pretvorili u stvarnost. Ako sada napravimo promene u načinu na koji živimo, možemo da izbegnemo velike probleme u narednim godinama. Naučnici, vlade i pojedinci moraju da rade zajedno na otklanjanju ove pretnje.  Ovo je nešto što nas sve ujedinjuje. Ako ne odreagujemo sada, prve izbeglice klimatskih promena ne bi trebalo nikoga da iznenade. Zajedno možemo da napravimo promenu za klimatske promene.

(Ovaj otvoreni stav napisan je povodom Sedmice klimatske diplomatije 2017, koju organizuje Kancelarija EU/specijalna predstavnica EU na Kosovu. Inicijativa će okupiti predstavnike zemalja članica EU, predstavnike kosovskih institucija, civilnog društva i opšte javnosti na Kosovu u cilju podizanja svesti o temama klimatskih promena kroz niz događaja koji obuhvataju izložbe, diskusije za okruglim stolom, prikazivanje filma, takmičenje za studente u crtanju/videu, itd. Inicijativu Sedmica diplomatije za klimu pokrenula je Evropska unija 2014. god. i ima za cilj da podigne svest o klimatskim promenama. Aktivnosti u vezi sa ovom inicijativom održaće se od 23. juna do 30. juna 2017. godine).