Analitičari: Razmena teritorija bi samo odvela u nove sukobe

vesti 27.07.2018 RTK2

PRIŠTINA -  Poslednjih dana dosta se spekulisalo oko pravno obavezujućeg sporazuma, a kao moguća rešenja pominjale su se podela i razmena teritorija. Srpski i albanski analitičari smatraju da do podele neće doći.

"Srbija ne treba da insistira na konačnom rešenju, već da  taj problem rešava  kroz proces dijaloga", smatra  Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog foruma.

Trajković kaže da ne postoji konačno rešenje za Kosovo, već  obaveza Prištine i Beograda da se srpski narod kao važan faktor, bez obzira što je manjina, nacionalno, moralno  i socijalmo- ekonomski uspravi, kako bi bio faktor koji bi Kosovu obezbedio multietičnost.

“Svi govore o podeli Kosova, srpska strana podrazumeva da uzme deo Kosova, oni koji predlažu da dođe  do podele, dok albanska strana, ona koja pristaje na nekakvu podelu, podrazumeva razmenu teritorija. Pod pretpostavkom da sever Kosova prihvati da pripadne Srbiji, a kosovska-albanska strana podrazumeva kompenzaciju za Preševo, Bujanovac, Medveđu, na šta srpska strana ne pristaje. U javnosti se pojavila jedna teza da bi možda Srbija pristala na Preševo, Bujanovac, ali s ove strane auto-puta, da bi zadržala  koridor 10. Sve  te kalkulacije ne vode nikuda, već u nove sukobe. Zato sam protivnik bilo kakve podele, protivnik sam bilo kakve razmene teritorija, jer da bi se tako nešto desilo mora da se inscenira sukob, da jedni beže na jednu, drugi na drugu stranu, a onda da veliki kažu - stanite ovde je granica, ovde je linija, a u međuvremenu narod bi bio kolateralna šteta jedne katastrofalne politike i strategije koja se predlaže i sa jedne i sa druge strane”,  poručio je Momčilo Trajković.

S druge strane prištinski analitičar Fadilj Ljepaja poručuje da bi političari trebalo da gledaju u budućnost,  jer je zajednički interes članstvo u Evropskoj Uniji.

“O podeli nema govora, ne može biti podele Kosova, jer to lančano izaziva reakcije na Balkanu. S druge strane, ne verujem ni u opciju razmene teritorja, pošto Srbiji nije u interesu da da Preševsku dolinu za sever Kosova, jer  zapravo  je taj deo od strateškog značaja, više nego sever Kosova, koji je zapravo “slepo crevo” u tom smislu. Što se autonomije tiče, mislim da će se naći neko rešenje između 'em vuk sit- em ovce na broju', mislim da će biti kompetencija na nivou te Zajednice i to je ono što je suštinski i specifično za Srbe, ostalo će se realizovati u okviru centralnih institucija”, kaže Ljepaja.

Direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović smatra da pravno-obavezujući sporazum neće sadržati elemente koji bi na bilo koji način menjali postojeće granice, dok bi razgovor o razmeni teritorija bio neozbiljan.

“Taj sporazum če verovatno zahtevati od Srbije da se ubuduće ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i ne čini nikakve aktivne korake u tom pogledu, što će verovatno dovesti do toga da Kosovo u nekoj doglednoj budućnosti  postane član ili pridruženi član Ujedinjenih nacija. U ovom trenutku bi bilo zaista neozbiljno razgovarati o razmeni teritorije Srbije sa Srbijom, moramo staviti  tu dilemu u kontekst neprihvatljivog. Verujemo da ne postoji ni spremnost  međunarodne zajednice da se izvede takva vrsta eksperimenta. Verujem da će takozvani zamrznuti konflikt, tj. nedostatak političkog rešenja, uređenje odnosa između centralne Srbije i pokrajine Kosovo biti i dalje aktuelno i verujem da ovaj sporazum neće doneti nikakav epohalan napredak u tom pravcu. Ostaće i dalje dovoljan nivo ambivalentnosti u tom sporazumu, da bi predsednik Vučić  prvenstveno mogao da proda taj sporazum stanovništvu i njegovim glasačima u centralnoj Srbiji”, rekao je Maksimović.

I Srbi i Albanci dele mišljenje da predstavnici obeju strana moraju raditi u interesu građana.

“Podela nije rešenje, a nije ni ovako rešenje. Mi faktički postojimo, ali nemamo prava na svoju teritoriju “.

“Ništa, nikakva podela, neka ostane tako”.

“Mislim da je za Kosovo najbolje rešenje zamrznut konflikt, zato što bi nam omogućilo da u budućnosti vratimo ovu teritoriju koja je sada pod protektoratom UN -a”.

“Neka ostane kako jeste”.

“Ne može doći u obzir podela Kosova, zato što će doći do rata. Rat ne voli niko - ni omladina Srbije ni omladina Kosova”.

“Mislim da se teritorija ne može razmeniti, ona mora ostati onakva kakva je. To je moje mišljenje i verujem da će  tako i ostati”, poručuju meštani Gračanice i Prištine.

Proces dijaloga ulazi u završnu fazu, a sudeći prema mišljenju poznavalaca političkih prilika, podela ili razmena teritorija bi samo odvela u nove sukobe.

Na pregovaračkim timovima Prištine i Beograda je težak zadatak – da dođu do rešenja koje će biti u interesu obe strane.