Američki ambasador u Prištini: ZSO da se formira, ali Kosovo da odluči po kom modelu

vesti 27.01.2022 RTK

Američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, povodom predstojećih predsedničkih izbora u Srbiji, izjavio je za RTK da građani srpske nacionalnosti koji imaju biračko pravo, moraju biti u poziciji da to pravo ostvare i na Kosovu. Američki diplomata je kazao da SAD smatraju da je neophodno formirati Zajednicu srpskih opština, a da je na Kosovu da odluči po kom modelu će to biti urađeno i na koji način će ZSO funcionisati.

Intervju ambasadora Hovenijera prenosimo u celosti.

RTK: Tokom prve nedelje vašeg rada na Kosovu, razgovarali ste se sa kosovskim liderima. Kakvi su vaši utisci?

Hovenijer: Bio je to neverovatan prvi dan i neverovatna prva sedmica. Velika je čast za mene da dođem ovde i da služim kao američki ambasador na Kosovu. Kao što možda znate, tokom svoje karijere radio sam na kosovskom pitanju i velika je čast i privilegija vratiti se u ovom svojstvu.

RTK: Dobro poznajete Kosovo, jer ste bili na Mirovnoj konferenciji u Rambujeu, a potom i na pregovorima o konačnom statusu Kosova u Beču. Dakle, kako vidite Kosovo posle toliko godina?

Hovenijer: To je bila privilegija. Počeo sam da radim na kosovskom pitanju krajem devedesetih. Bio sam deo delegacije u Rambujeu, radio sam sa Martijem Ahtisarijem, a takođe sam radio na kosovskom pitanju u Beloj kući u Obaminoj administraciji. Iznenađen sam koliki je napredak postignut. Sledećeg meseca Kosovo će proslaviti četrnaest godina nezavisnosti i ono što je postiglo, šta je narod Kosova postigao za ovih četrnaest godina, smatram da je izuzetno. Predstoji još posla, o tome sam razgovarao sa kosovskim rukovodstvom i bio sam u prilici da čujem šta su njihovi prioriteti. Mogu da kažem da se naši prioriteti poklapaju.

RTK: Da li se dogodilo čudo, kao što ste rekli?

Hovenijer: Ako pogledate dvadeset godina unazad i razmislite o položaju ovog dela sveta i o tome šta se sada dešava - Kosovo je nezavisna i suverena zemlja, država koja radi na unapređenju svoje ekonomije, koja je uspostavila institucije vladavine prava. Mislim da je to čudo. Međutim, još uvek ima dosta posla. Još mnogo toga treba da se uradi, kako bi ova zemlja zauzela mesto koje joj pripada.

RTK: Pre nego što razgovaramo o drugim pitanjima, želim da vas pitam o referendumu u Srbiji koji nije bio dozvoljen da se održi na Kosovu. Zašto ste tražili da se dozvoli da se održi i na Kosovu?

Hovenijer: SAD i naši partneri smatraju da građani koji imaju biračko pravo, u ovom slučaju na srpskim izborima, moraju biti u prilici da to pravo i ostvare. Ovo je očigledno osetljivo pitanje i pre mnogo godina međunarodna zajednica je radila sa vlastima u Prištini, kako bi se došlo do aranžmana koji bi omogućio ljudima sa pravom glasa u Srbiji da glasaju na Kosovu. Došlo je do nekog nesporazuma, kada je u pitanju ono što je OEBS zapravo radio, jer je ta misija zapravo organizovala izbore, a ne samo prevoz glasačkih listića. Međutim, stav Sjedinjenih Država o ovome je jasan - Kosovo je suverena zemlja. Kosovo ima pravo da odredi uslove pod kojima će se izbori drugih zemalja održavati na njegovoj teritoriji. To razumemo i podržavamo. Nadali smo se da će Vlada dozvoliti isti aranžman, za koji nismo verovali da predstavlja pretnju suverenitetu Kosova, u nadi da će dozvoliti tim ljudima da ostvare svoja prava da glasaju i na srpskim izborima.

RTK: Izbori u Srbiji biće održani u aprilu. Ukoliko Beograd zatraži da se dozvoli njihovo održavanje i na Kosovu, kakav bi bio američki stav?

Hovenijer: Mislim da će američki stav ostati nepromenjen - želimo da radimo sa vladom na pronalaženju aranžmana koji je prihvatljiv za vlast u Prištini, a sve u cilju obezbeđivanja da ljudi na Kosovu mogu da glasaju ako imaju pravo na to.

RTK: Rekli ste da ste posvećeni jačanju veza između Kosova i SAD. Kakvi su trenutno odnosi SAD i Kosova?

Hovenijer: Mislim da su odnosi SAD i Kosova trenutno prilično dobri. Kosovo je verovatno najviše proamerička zemlja u ovom delu sveta, ako ne i u celom svetu. Posvećeni smo radu sa našim kosovskim partnerima, kako bismo došli do toga da Kosovo zauzme poziciju u svetu koje mu pripada.

RTK: Prvi ste američki ambasador koji je prisustvovao obeležavanju godišnjice masakra u Račku.

Hovenijer: Smatrao sam da je važno da budem tamo. Kao što sam pomenuo u svom obraćanju, sećam se tog događaja prilično dobro. U to vreme bio sam službenik u Misiji SAD-a pri OEBS-u, koji je bio odgovoran za kosovska pitanja i bio sam u bliskoj vezi zbog tog posla sa Vilijamom Vokerom, američkim diplomatom koji je u to vreme bio na čelu Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu. Dakle, veoma dobro se sećam i događaja i užasavanja ambasadora Vokera onim što je video. Kada me je predsednica Osmani pitala da li bih bio voljan da prisustvujem i da govorim, odmah sam se odazvao. Moja vlada je zabrinuta zbog napora nekih, koji žele da preprave ili ocrne istoriju i stvarnost onoga što se dogodilo.

RTK: Znate li šta rukovodstvo u Srbiji kaže o masakru u Račku?

Hovenijer: Svestan sam stavova nekih. Ali, stav Sjedinjenih Država na ono što se dogodilo je jasan i zasnovan na činjenicama.

RTK: Mnogi ljudi na Kosovu vide vaš dolazak ovde kao korak ka konačnom sporazumu Beograda i Prištine.

Hovenijer:  Mislim da je dosta posla urađeno, ali i da još mnogo toga treba da se uradi. I da, moj dolazak ovde možete shvatiti kao dodatni pokazatelj interesovanja SAD da pomognu našim partnerima na Kosovu i pomognu vlastima u Srbiji da postignu dogovor o normalizaciji odnosa. SAD veruju da sveobuhvatan sporazum treba biti usmeren na međusobno priznanje. To će biti ono na čemu ću da radim. Mislim da možete videti naznake da i naši evropski partneri ulažu sve veće napore u ovom dijalogu, kako bi se došlo do napretka. Kosovo je nezavisna država. Neki mogu to da osporavaju, ali to je jednostavno tako. Ljudi mogu da se svađaju koliko žele, ali realnost i činjenice na terenu govore same za sebe.

RTK: Na Kosovu ne veruju da može doći do sporazuma Beograda i Prištine bez učešća Sjedinjenih Država. Postoji li mogućnost da u ovom procesu bude angažovan specijalni izaslanik SAD?

Hovenijer: Ovo je dijalog Kosova i Srbije, uz veliku pomoć drugih. Sjedinjene Države su bile i nastaviće da budu aktivne u podršci dijalogu. Verujemo da je odgovarajuće što se dijalog organizuje uz pomoć EU. To nije abdikacija američkog rukovodstva ni po jednom osnovu. Smatramo da je ispravno da EU bude facilitator ovog dijaloga, jer ima mogućnost da stavi na raspolaganje podsticaje za postizanje ovog sporazuma o normalizaciji.

RTK: Mnogi kažu da ćemo sa vama ovde na Kosovu, Krisom Hilom u Srbiji i Gabrijelom Eskobarom - videti jak američki angažman kada je u pitanju ovaj proces...

Hovenijer:  Mislim da je fer reći, videćete… Bilo je snažnog američkog angažmana u prošlosti, ali takođe mislim da je fer reći da ćete i sada videti jak američki angažman. Bilo bi teško identifikovati nekoga ko je bolje upoznat sa ovim nizom pitanja i istorijom ovih pitanja od Krisa Hila. Ja donosim neko iskustvo i naravno sa Eskobarom, koji je imenovan za specijalnog predstavnika za zapadni Balkan, takođe imate nekoga ko donosi veliko iskustvo - i regionalno i kao diplomata. Želimo da ovo pomerimo napred i mislim da smo bili jasni po tom pitanju.

RTK: Komplikovano pitanje je formiranje Zajednice srpskih opština. Kako se može doći do rešenja?

Hovenijer:  Vlada Kosova se obavezala da će formirati ZSO. Očekujemo da Vlada Kosova ispuni obaveze koje je preuzela na sebe. Mi ne diktiramo šta ona treba da radi i kako treba da bude. To je suverena odluka Vlade Kosova. Postoje modeli za koje zapravo mislimo da su izvodljivi i ohrabrili smo Vladu da razmisli o tim modelima i da razmotri to pitanje.

RTK: Kakav je trenutni američki stav o vašingtonskom sporazumu potpisanom u Beloj kući?

Hovenijer: Stav ove administracije je da očekujemo od vlasti u Prištini i u Beogradu da ih sprovedu u delo ono što je potpisano u Vašingtonu. Postoje obaveze koje se odnose na nestala lica, postoje obaveze u vezi sa graničnim prelazima, postoje obaveze koje se odnose na trgovinu. Verujemo da bi sve to bilo u korist i Kosova i Srbije.

RTK: Velika debata se vodi o Otvorenom Balkanu. Kakav je stav SAD o ovom projektu. Da li Kosovo treba da bude deo toga?

Hovenijer: Moj kolega Gabrijel Eskobar, već je javno govorio o tome. Ono što bih rekao je to da je Kosovo važna zemlja, ali nije najveća, čak ni u ovom regionu. Naš savet je da je bilo koja vrsta aranžmana, koji bi smanjio barijere u trgovini i olakšao slobodan protok robe i ljudi - nešto što vredi razmotriti. Ne govorimo Kosovu tačno koji je institucionalni aranžman najbolji i kako to najbolje da se uradi. Međutim, ohrabrujemo narod Kosova i vlast da budu otvoreni za aranžmane koji bi smanjili barijere u trgovini i olakšali slobodan protok robe i ljudi.

RTK: Druga velika debata je o američkom gasovodu. Da li je Kosovo odbilo projekat korporacije Milenijumski izazov?

Hovenijer: Korporacija Milenijumski izazov ima veoma jedinstven način definisanja svojih programa inostrane pomoći. Ona ulazi u dijalog sa vladom i zajedno rade na utvrđivanju prioriteta. Ima veoma striktne vremenske rokove, veoma komplikovan proces odobravanja... Vlada Kosova, koja s pravom radi prilično temeljnu i pažljivu studiju o tome kako na najbolji način može da transformiše svoje izvore energije iz sistema koji se oslanja na dva postrojenja za sagorevanje prljavog uglja iz jugoslovenske ere u strukturu XXI veka za obezbeđivanje energije - nije bila u mogućnosti da donese odluke o svom budućem putu u vremenskim okvirima koje je korporacija zahtevala. To nije nužno neuspeh i to nije nužno nešto što kritikujem. To je samo realnost. Radujemo se što će Vlada Kosova doneti konačne odluke o svojoj energetskoj strategiji. Radujemo se što ćemo to moći da podržimo.

RTK: Da li ste o ovom pitanju razgovarali sa premijerom Kurtijem?

Hovenijer:  Da, razgovarali smo o energetskoj strategiji i o želji SAD da pomognu u nekim veoma teškim odlukama. Da pomognemo pozicioniranju Kosova u budućnosti, kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom.

RTK: Očekuje se da će američka crna lista za Kosovo, pored kriminalnih grupa uključiti aktuelne i bivše političare. Da li su ovo realna očekivanja?

Hovenijer: Ne sankcionišemo ljude zbog političkih stavova. Ne sankcionišemo ljude zbog političkih aktivnosti. Sankcionišemo ljude koji destabilizuju politički sistem, koji su uključeni u transnacionalni organizovani kriminal.

RTK: A šta ako su aktuelni ili bivši političari umešani u kriminal?

Hovenijer:  Svako ko je bio umešan u transnacionalni organizovani kriminal treba da bude zabrinut.

RTK: Kosovo je postiglo napredak u borbi protiv kriminala i korupcije?

Hovenijer: Korupcija je veliki problem u regionu i širom sveta. Posvećeni smo borbi protiv korupcije i u SAD i u pomaganju našim partnerima širom sveta. Pozdravljamo posvećenost ove vlade da se bavi rešavanjem ovog problema, koji naravno ni na koji način nije jedinstven za Kosovo.