Aforizam: Poslednji bedem odbrane slobodnog čoveka

grad 12.04.2022 Radio Kontakt Plus

Jovan Zafirović je dobitnik prestižne Vibove nagrade za mlade satiričare. Student je sociologije u Kosovskoj Mitrovici, a iz Donjeg Korminjana, koji radi u zdravstvu, u Beogradu. I možda ima nagradu, ali još uvek nema knjigu svojih aforizama. Večeras je bio gost Privatnog kulturnog centra Akvarijus i u interaktivnom razgovoru sa publikom govorio o sebi, aforizmu, ali pre svega o slobodi. 

"Kažu da je satira najsloženiji, najvišeslojniji izraz, aforizam zahteva sofisticiranost, neustrašivu kritičnost i samokritičnost, i poznavanje enigmatičnosti leksike" - kazao je književni kritičar, Aleksandar Dunđerin. 

Država ne ostavlja nikog na cedilu, jer čim iscedi jednog, zameni ga drugim. Nisam dobio posao, jer imam problem sa kičmom, teško je savijam. Nije tačno da za vođom nema ko da pusti suzu, zatvor plače za njim. Političari bi odavno rešili pitanje Kosova i Metohije, ali narod je taj koji ne da da ga se reše. Mnogi naši građani će večeras zaspati srećni, a oni drugim je nestalo tableta. Merna jedinica za vreme je sekund, a za patriotizam - promil. Kad postavimo vođu na svoje mesto, neće znati gde se nalazi. Na izborima će biti mrtva trka, niko živ neće glasati. Mrtvaci napuštaju zemlju kad ih iskopaju, a živi kad ih ukopaju.

Ovo su samo neki od Zafirovićevih aforizama, koje, kako kaže, piše od ranog detinjstva. 

"Nije sve tako crno u medicini, mantili su beli" - bio je njegov prvi aforizam napisan u srednjoj školi.

Kako je istakao žiri Vibove nagrade, fokus Zafirovićevog satiričnog stvaralaštva je na društvenim nepravdama, socijalnim razlikama, hipokriziji, raskoraku između obećanog i ostvarenog. Piše o problemima mladih, o njihovom iseljavanju, o korupciji u raznim društvenim oblastima…

"Neke situacije ne mogu da prećutim, moram da iznesem svoj stav, jer šta je aforizam ako nije stav? Što se tiče aktuelnosti, aforizmi se bave aktuelnostima, ali opet, dobri aforizmi zahtevaju neku opštost. Dakle, da su vanvremenski", objašnjava Zafirović. 

Podseća na antologijske aforizme Aleksandra Baljka, Aleksandra Čotrića, Slobodana Simića, Ninusa Nestorovića, ali i ističe da ga, ipak, najviše inspiriše politika i sve ono što pogađa mlade.

Zafirović, osim što je mladi aforističar, i pisac, on je i autor zbirke rodoljubive poezije „Tri božura”, knjige priča za decu „Šta ćeš da budeš kada porasteš” i poezije za decu „Dragi dnevniče”.

Neobično je da autor tri knjige dobija najviše priznanje za mladog aforističara, a da buduća knjiga aforizama još nije odštampana - kaže novinar Žarko Joksimović.

"Nije da za knjigu nema dovoljno materijala, ali štampanje košta. Tu dolazimo do onog tabua koji prati nas sa KiM. To su oni silni milioni koji se na dnevnom nivou odvajaju na ime našeg istrajavanja na svetoj zemlji. Možda do nekog pominjane cifre i pristužu, ali na ime Zafirovića pošta sa takvim čekom ne dolazi. Talenat ovog čoveka zapazili su ljudi iz Banatskog kulturnog centra Novog Miloševa. Eto, probio se svojim radom i do tamo, ali ne i do ovih naših koji drže taj ključ. To što nema novca za najnoviju knjigu, Jovanu nije bio razlog da se u korist dečije radosti ne odrekne prihoda od već objavljenih izdanja. Obradovao je darovima više stotina dece u Kosovskoj Kamenici i okolnim selima" - kazao je Joksimović. 

"Nesumnjivo je da najviše uživam u pisanju aforizama" - dodaje Zafirović. Poeziju više voli da čita: 

"Ali aforizmi su mi nekako izduvni ventil, poslednji bedem odbrane, da njime mogu nešto da kažem. Razumem i posledice koje mogu da donesu aforizmi, ali me oslobađaju i pokazuju mi da sam ja na neki način onaj koji utiče, da sam slobodan čovek, da mogu da kažem ono što hoću, a ne da imam cenzuru. Pojedini aforističari imaju autocenzuru, ali to ubija aforizam u svakom smislu i ne da mu na kreativnosti. Kada imate autocenzuru, ne možete da iskažete nešto što biste da je nemate, nesumnjivo. Tako da se trudim da nemam ni autocenzuru ni cenzuru, i mislim da u tome uspevam, a mislim i da ću i da istrajem u tome".

Upravo u cenzuri i autocenzuri vidi razlog zašto na KiM nema više aforističara i satiričara.

"Mislim da je sloboda govora ovde ukinuta, možda i kroz cenzuru, ali i kroz autocenzuru, jer ljudi zavise od različitih ljudi i imaju sa sobom različite egzistencijalne borbe i onda im to uskraćuje slobodu govora, slobodu misli. Svakako u ovako internim, privatnim razgovorima, postoji to kritičko mišljenje, međutim, ljudi se ne odvažuju da ga iznesu u javnost, jer svakako onaj aforizam koji ste pomenuli o poslu i tom savijanju kičme, to dovoljno govori zašto se ljudi ne usuđuju da kažu nešto, a kamoli da pišu satiru i na taj način obraćaju široj javnosti" - odgovara i dodaje da deluje da ljudi na Kosovu i Metohiji nisu spremni za žrtvu. 

Prepričava i razgovore i sa mladima i sa starijima u kojima svi govore "bolje ćuti".  

Ipak, njegova potreba da ne ćuti je takva da je, ne samo jaka, već i sofisticirana. Otud i prestižna nagrada. 

"Nesumnjivo je važna za mene kao neafirmisanog autora u satiri i u aforizmu, tako da mi izuzetno znači i veliki je vetar u leđa da dobijete takvo priznanje od priznatih kritičara i satiričara, tako da u tom smislu znači, pogotovu za mene koji dolazim iz male sredine. S druge strane, znači mi i zbog toga što je činjenica da sam prvi sa KiM koji je dobio Vibovu nagradu i u tom smislu mi znači i na nekin način je i lično priznanje, a i da prezentujem svoj kraj odakle dolazim", kaže Zafirović.

Sebe i svoj kraj Zafirović će ipak predstaviti u knjizi, jer je Dunđerin večeras najavio da bi Akvarijus uz podršku izdavača sa KiM trebalo da izda Zafirovićevu prvu knjigu aforizama. Dakle, eto još jedne nagrade. Za mladog satiričara. Za slobodu.