Šta će biti sa zidom?

vesti 01.02.2017 Radio Kontakt Plus

Dok se u Briselu nastavljaju razgovori delegacija Beograda i Prištine, na Kosovu je problem potporni zid koji je izgrađen u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Albanci traže njegovo uklanjanje i prete rušenjem, Srbi su protiv.

Za Albance ovaj zid je nova barikada. Za Srbe, odnosno predstavnike lokalne samouprave, ovo je potporni zid. Potreban zbog poravnanja ulice i uređenja šetališta. Na ovom mestu planirana je izgradnja letnje pozornice.

Odbornik u opštini Severna Mitrovica Igor Simić ističe da potporni zid ne predstavlja nikakvu prepreku. ‘’Potpora koja se nalazi za mene predstavlja arhitektonsko, bezbednosno rešenje koje treba da zaštiti buduće šetače u ulici Kralja Petra I. Kao takvo, ono će opstati. Ono ne predstavlja nikakvu prepreku, jer Albanci iz južnog dela grada nesmetano dolaze u severni deo grada i danas’’, dodaje Simić.

Albanci usvajaju Rezoluciju kojom se zahteva rušenje zida. Iz političkog vrha u Prištini poručeno je da će se ovog meseca to i dogoditi. Politički analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da zid treba da uklone oni koji su ga i izgradili. ‘’Zid treba da uklone oni koji su ga postavili, dakle opštine Severna Mitrovica. Ni u kakvom slučaju mislim da ne bi trebalo da ga sruši kosovska vlada, jer bi to nepotrebno izazvalo tenzije u međuetničkim odnosima’’, podvukao je on.

Predstavnici EU nadaju se da će kroz dijalog biti rešeno ovo pitanje. Građani Kosovske Mitrovice su zabrinuti.

Po oceni sociologa Zorana Gavrlovića poverenje je ključna reč kada se govori o ovoj tvorevini. ’’Mislim da je priča o tom zidu priča o nepoverenju i to nepoverenje se ne može rešavati rušenjem zida, donošenjem bilo kakvih deklaracija. Glavni problem jeste što u centralnoj vlasti nemaju sluha i ne sednu da razgovaraju’’, ističe Gavrlović.

Nekada je na mostu koji povezuje severni i južni deo Mitrovice bila barikada, potom i park mira. Posle njih slobodu kretanja, prema tumačenju Albanaca, ograničava zid. Radovi na uređenju glavnog mosta u Mitrovici i njegove okoline trebalo je da budu završeni pre desetak dana. Rok je probijen, delom zbog političke temperature koja je bila u plusu i temperature vazduha koja bila u minusu.