Rajanovce: Jevtići čekaju pomoć za novi dom

vesti 08.05.2015 Radio Kim

Četvorogodišnja Anđela Jevtić od rođenja boravi oronuloj kući čiji plafon pridržavaju tri grede. Jedina soba je ujedno dnevna, spavaća, radna i gostinska. U njoj spavaju devojčica i njena majka Marijana, a otac Časlav zbog straha da mu ne pokradu st

„Ove pudupirače sam postavio još kada se Anđela rodila, kada je dete već počelo da hoda, da šeta po sobi i igra se ovde. Tada smo podupreli ovaj plafon jer je krenuo da pada. Tu spavaju Anđela i njena majka. Marijana često i ne spava strahujući da im se na glavu ne obruši plafon. Ja spavam u štali, čuvam stoku da mi ne pokradu. Imali jedno loše iskustvo 2002. godine kada je iz štale pokradena stoka, a moj otac prebijen do smrti“, priča Časlav za RTV Kim.

Porodična kuća Jevtića iz Rajanovca u opštini Ranilug oštećena je u zemljotresu koji je ovaj kraj pogodio još 1998. godine. Iako je bila na spisku Vlade Srbije za obnovu, kuća nije rekonstruisana, kaže baka Živka, najstariji član ove porodice. Ova starica često prespava u komšiluku jer u podrumu često bude nepodnošljivo hladno i sa puno vode.

„Još je moj domaćin bio živ kada su rekli da mi urade kuću. Rekli su „ ti si prva na spisku“, ali posle su pocepali papire i gotovo“.

Nesigurna kuća nije jedina briga Jevtića. Glava porodice, Časlav, zabrinut je i zbog skorog porođaja svoje supruge Marijane koja zbog albanskog državljanstva ne može da overi zdravstvenu knjižicu.

“Po svemu sudeći ona mora ići na porođaj u Albaniji zato što je ne priznaju kao državljanina Srbije. Mi smo venčani i u braku smo, ali ona nema zdravstvenu knjižicu i poslednja tri ili četiri pregleda obavila je u medicinskom centu u Gnjilanu, odnosno u ambulanti u Ranilugu. Inače ranije je bilo svakih petnaest dana put do Albanije na kontrolu kod njenih lekara“, kaže Časlav.

„Nemam dokumenta, nemam knjižicu, baš je teško za dokumenta“, kaže Marijana koja je u ovo selo došla iz albanskog mesta Lješ.

Lepa vest je međutim, što je porodica Jevtić nedavno započela izgradnju kuće u kojoj će biti dovoljno soba za sve, pa i za bebu koja je na putu.

„Nova kuća mi znači puno. Mi sada očekujemo prinovu ali i zbog ovog deteta. Oni će imati siguran krov nad glavom“ kaže Časlav.

I Marijana koja je u sedmom mesecu trudnoće srećna je zbog početka gradnje kuće.

„Ja sam mnogo srećna zbog dece. Ne mogu ovde da sede, nemaju gde ovde da se igraju, teško je“.

Baka Živka, takođe, očekuje da će u novoj kući imati svoj kutak.

„Hoću i ja da proživim još neki dan u novom, ne u samo u starom. Neću ja da spavam stalno u vodi, nego i u nešto dobro. Dok sam živa“, priča osadmedestogodišnja baka Živka.

Dom za Jevtiće počeo je da se gradi nakon nekoliko objavljenih tekstova u medijima i televizijskih priča. Kasnije su počele da pristižu i prve donacije od predstavnika više različitih institucija, nevladinih organizacija, pojedinaca iz centralne Srbije, dobrotvora iz Sjedinjenih američkih država i Kanade.

Zahvalnost ove skromne porodice je ogromna, ali da bi se uselili u svoj novi, siguran dom, potrebno je još novca.

„Još pet hiljada evra je potrebno“, kaže Časlav i dodaje da je pomoć tražio od mnogih institucija.

„Kome se sve nismo obraćali za pomoć. Ministarstvu za povratak u Kosovu Polju, pisali smo i ministarstvu u Beogradu, međutim ništa. Sve se završi na obećanjima. Ovde je dolazio i ministar (za povratak i zajednice) Jevtić, on je obećao pomoć, međutim, došli su novi izbori i on je otišao. Sada sam čuo da se vratio, a da li će dati ono što je potpisao ili ne, mi zaista ne znamo“, kaže Časlav Jevtić.

Za manje od dva meseca u porodicu Jevtić će stići prinova. Želja ove porodice je da je dočekaju u novosagrađenoj kući.