‘’Znanjem protiv nasilja’’

grad 25.11.2016 Radio Kontakt Plus

Statistički podaci koji govore o nivou nasilja u porodici ne odgovaraju realnom stanju, a jedan od glavnih razloga jeste taj što žrtve nasilja često ne prijavljuju ta krivična dela, istakao je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini dr Vladimir Veković na današnjoj panel diskusiji u Kosovskoj Mitrovici.

Diskusiju ‘’Znanjem protiv nasilja’’, koja je održana povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, organizovala je NVO ’Santa Marija’ iz Zvečana.

Blagica Radovanović, izvršna direktorica ove nevladine organizacije istakla je da su angažovanjem univerzitetskog profesora želeli da pokažu da je znanje jedan od mehanizama putem kojeg se možemo suprotstaviti nasilju.

Brojna istraživanja u svetu i kod nas pokazala su da lica koja vrše nasilje nad ženama i decom imaju čitav niz zajedničkih karakteristika po kojima se mogu prepoznati, naglasio je prof. dr Vladimir Veković. ‘’Reč je, pre svega, o licima koja imaju rana traumatična iskustva u porodici iz koje su potekli, bili su svedoci ili žrtve nasilja od strane roditelja, imaju nizak prag tolerancije na frustraciju, psihopatski su struktuirane ličnosti, ne poseduju sposobnost empatije, imaju želju za dominacijom, želju da ostvare nešto za šta smatraju da im pripada, makar i primenom sile’’, podvukao je on.

Takve osobe, dodao je profesor Veković, karakteriše nizak nivo samopoštovanja, može se reći da je reč o nezrelim osobama koje kroz nasilje pokušavaju da reše određene potencijalno konfliktne situacije koje se mogu rešiti na neki sasvim drugačiji, socijalno prihvatljiviji način.

Profesor Veković ističe da je razlika koja postoji između stvarno izvršenih krivičnih dela i onih krivičnih dela koja su poznata organima krivičnog progona, takozvana tamna brojka kod nasilja u porodici, izuzetno velika i da statistički podaci koji govore o nivou nasilja u porodici ne odgovaraju realnom stanju. Glavni razlog je taj što žrtve nasilja često ne prijavljuju ta krivična dela iz brojnih razloga, pre svega ekonomske zavisnosti od zlostavljača, koji toj osobi - žrtvi nasilja obezbeđuje egzistenciju, zatim zbog emocionalne vezanosti za nasilnika, nade da će se on promeniti, odnosno da je njegovo nasilničko ponašanje trenutno, što u najvećem broju slučajeva nije istina, zatim zbog samookrivljavanja žrtve da je sama svojim ponašanjem doprinela nasilju i straha od osude okoline.

‘’Reč je o čitavom nizu faktora zbog kojih je tamna brojka kriminaliteta u ovoj oblasti vrlo visoka što sprečava sticanje prave slike o ovom izuzetno štetnom obliku ponašanja, a samim tim i onemogućava da se uspešnije borimo na planu sprečavanja i suzbijanja istog’’, dodao je profesor Veković.

Narodna Skupština Republike Srbije donela je pre dva dana Zakon o sprečavanju nasilja u porodici u koji su ugrađena iskustva zemalja koje su na tom planu odmakle daleko ispred nas, kao i najviši standardi ustanovljeni u nizu univerzalnih dokumenata donetih pod okriljem UN-a i regionalnih dokumenata donetih pod okriljem Saveta Evrope, istakao je prof. dr Veković.

Time je, međutim, učinjen samo prvi korak, jer da bismo se uspešnije suprotstavili nasilju u porodici neophodno je da ta zakonska rešenja zažive u praksi.

‘’U zahtevima koje je Evropska Unija stavila pred Srbiju u vezi pregovaračkog poglavlja 23 rečeno je da nije dovoljno samo doneti dobar zakon, nego se insistira na njegovoj praktičnoj i punoj implementaciji, odnosno da ono što je doneto kao zakon zaživi kroz delovanje organa formalne socijalne kontrole, nevladinih organizacija, da to delovanje bude dobro koordinirano, da se akcije sprovode usklađeno. Samo na taj način uz angažovanje svih nas možemo se uspešno suprotstaviti ovoj pojavi koja je poprimila pandemijske razmere’’, podvukao je profesor Veković.

Današnje predavanje i diskusija organizovani su povodom globalne kampanje ‘16 dana aktivizma za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja’ i Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, a NVO ’Santa Marija’ iz Zvečana nastaviće sa brojnim aktivnostima tokom narednih dana, zaključno sa 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.