Ðurić: Postignuto više, ali ništa nije dogovoreno
vesti 27.06.2015 Tanjug
Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Ðurić izjavio je danas da je Beograd tokom poslednjeg briselskog dijaloga sa Prištinom postigao više nego što je imao do sada, ali da ništa nije dogovoreno.
BEOGRAD - Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Ðurić izjavio je danas da je Beograd tokom poslednjeg briselskog dijaloga sa Prištinom postigao više nego što je imao do sada, ali da ništa nije dogovoreno.
Ostale su, dodao je Ðurić, dve - tri ključne teme koje treba usaglasiti pre nego se kaže da smo blizu dogovora.
"Ono što mogu da kažem, ono što smo razgovarali do sada nam daje više nego što smo imali do sada", rekao je Ðurić uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem niovu u ponedeljak u Briselu.
Što se tiče ostalih tema, apsolutno ništa nije bilo moguće postići, rekao je Ðurić na TV Pink.
"Političari Prištine insistiraju da kroz pitanje energetike prisvoje svu našu imovinu", rekao je Ðurić i dodao da srpska strana to neće dozvoliti.
Ako oni zaista budu hteli u ponedeljak da razgovaraju o energetici i telekomunikacijama mi im stojimo na raspolaganju, ali "taj sto nije mesto za razgovor o imovini", izričit je Ðurić.
Nije se, kaže on, bežalo ni o temi "Parka mira" u Kosovskoj Mitrovici koji je, za tamošnje Srbe, nešto kao Knez Mihailova ulica u Beogradu, a koji je albanska vlada proglasila putem od regionalnog značaja.
Taj park odvaja južni od severnog dela Mitrovice, napomenuo je Ðurić i podsetio da je samo u prethodne tri godine registrovano više od 960 napada iz južnog, albanskog dela grada.
Stoga, kaže, ne treba da čudi što su građani severnog dela zabrinuti za sudbinu tog mosta.
"Postoje ekstremisti među Albancima kojima se ne sviđa što Srbi drže jedan grad, važan univerzitetski centar. I oni misle ako slome Kosovsku Mitrovicu da će slomiti celu srpsku zajednicu na Kosovu i Metoji", naveo je Ðurić istakavši da se iza toga kriju isključivo šovinistički motivi.
Ističe i da nije moguće nametanje rešenja i prihvatanje rešenja sa kojima naš narod na Kosovu i Metohiji nije saglasan.
Govoreći o telekomunikacijama, Ðurić je objasnio da je tu reč o statusu Telekoma na KiM, kome je godinama unazad onemogućen rad.
"Želimo da se s jedne strane oformi ćerka kompanija sa punom licencom na KiM, a da Srbija zatraži još jedan pozivni broj koji bi bio dat na upotrebu Prištini, ali pod uslovom da nema međunarodnog biranja između centralne Srbije i KiM I pod uslovom da tarife ostanu iste, te da pozivni brojevi ostanu isti", kazao je Ðurić.
Albanska strana, kaže Ðurić, pokušava međutim da nametne nešto drugo.
"Oni žele da kroz Bilten međunarodne komunikacione unije pokažu da je Kosovo vlasnik tog pozivnog broja koji je dobilo kao država - ali to je nemoguće", naveo je direktor Kancelarije za KiM istakavši da je iluzorno misliti da je će Kosovo postait država kroz rešavanje pitanja telekomunikacija.
Ðurić je ukazao da će uskoro i pokrajinski organi sprovesti digitalizaciju i kao važno istakao da mi u tom spektru treba da sačuvamo da naši ljudi mogu da imaju svoja glasila.
Generalno dijalog, ističe Ðurić, mora da bude fer, ali nažalost "mislim da tu ništa nije fer".
"Nije fer što je 1999. zemlja napadnuta. Nije fer što su se vojska i institucije povukle. Nije fer što se vrši pritisak na naš narod. Ali naš posao je da u tim nemogućim istorijskim okolnostima prvo ujedinimo ljude, da se izborimo za onaj nivo prava koji će ostati u budućnosti", rekao je Ðurić.
Za Srbiju je sva imovina na KiM naša, pa i Gazivode sa jedne i sa druge strane administrativne linije, naše je na hiljade preduzeća koje su Albanci odavno prodali, a od kojih mi nismo digli ruke, kaže Ðurić.
"Mi insistiramo da se razgovara o imovini, a oni o tome ne žele da razgovaraju. Mi imamo račun za svaku mašinu koja je kupljena za KiM. Mi smo sagradili puteve. Mi smo sagradili bolnice.Tražimo racionalna rešenja koja će omogućiti Srbima da ostanu na KiM", poručio je Ðurić.